Fudbal u zemlji čuda

Sa akcentom na nesvakidašnju činjenicu da je tikva pukla svega nekoliko nedelja posle plasmana Orlova na Svetsko prvenstvo sledećeg leta, što će im biti prvo učešće na bilo kom velikom takmičenju još od Mundijala 2010. godine. I uz obavezno isticanje statistički dokazive istine da su Stojković, Ivanović, Matić, Tadić, Prijović i ostali baš s njim kao šefom najmanje gubili takmičarske mečeve (isto važi i za prijateljske), odnosno da je upravo za vreme mandata 64-godišnjeg trenera osvojeno najviše kvalifikacionih bodova u istoriji samostalne Srbije, a to je u kasu FSS unelo najmanje 10 miliona evra zarade, ne računajući indirektne izvore budućih prihoda.

Ono što strancima nije do kraja jasno, kao uostalom ni domaćim poznavaocima fudbalskih (ne)prilika u Zemlji čuda jesu stvarni razlozi ovog presedana. Štura Muslinova izjava „Rastali smo se jer ne gledamo na isti način kako treba da izgleda tim na Svetskom prvenstvu u Rusiji“ i vaskrsavanje, u njegovo vreme tvrdoglavo ignorisane, zvezde Lacija Sergeja Milinkovića-Savića na spisku reprezentativaca nepoznatog autora (vršilac dužnosti selektora Mladen Krstajić samo je potpisan ispod istog) potvrđuju kuloarska saznanja o mešanju ljudi sa strane u izbor igrača. Međutim, ne otkrivaju kome se sve to opirao nekadašnji strateg Bordoa, Bresta, Lokereva, Crvene zvezde, Metalurga, Lokomotive, Anortozisa, Krasnodara… Predsedniku FSS Slaviši Kokezi, čiji je lični i zakulisni selektorski „kec iz rukava“ bio prošlog maja, ljudima zaduženim za karijeru ovog „spornog“ veziste, menadžerima i klubovima igrača koji bi mogli naknadno da se ukrcaju u avion za Rusiju, poput najglasnije spominjanog Nemanje Radonjića (Crvena zvezda), nekom jakom moćniku van sveta sporta, jer kod nas je sve politika, možda svima njima…. Ne potvrđuju niti demantuju jednu od spekulacija, po kojoj je oterani selektor sam ulazio u problematične dilove, a isti tolerisani sve dok nije izvađena fudbalska viza za Rusiju.

Nesporno je samo da se u srpskom fudbalu vazda prepliću i sudaraju interesi raznih pojedinaca i grupa, trguje svim i svačim, znani i neznani zabadaju nos u posao trenera i selektora, a isti na to pristaju i trpe do tačke razmimoilaženja ili bivaju brzo pušteni „niz vodu“ ako probaju da odbrane stručni integritet i slobodu. Opšti interes je samo masovno rabljena poštapalica i proziran paravan za razne amaterizme i nedozvoljene radnje u svetu ovdašnjeg loptanja, po principu „sve je moguće i ništa nije nemoguće“. Jer, da je razuma i logike, Muslin bi vodio ekipu i na SP, bez obzira na sve slabosti u njenoj igri. Ili bi, u najgorem slučaju, dobio naslednika na dan smene, a ne za istim tragalo za vreme predmundijalskih provera.