Gas na čekanju

Iako su zvaničnici najavljivali da bi naša zemlja „plavi energent“ iz Rusije preko „Turskog toka“ trebalo da počne da dobija već od januara sledeće godine stručna javnost ipak poručuje da je tehnički to u potpunosti moguće tek od proleća.

Međutim, to što će Bugari svoj deo gasovoda uskoro završiti i da je Srbija svoj deo posla već uradila ne znači da će se projekat „Turskog toka“ kroz Evropu zaista i ostvariti.

Srbija sa velikim nestrpljenjem očekuje realizaciju tog velikog posla. Njime bi se, bar delimično, anuliralo ono što je zvanični Beograd izgubio zbog odustajanja Rusije da zbog protivljenja Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država izgradi gasovod „Južni tok“.

Ukoliko bi izgradnja „Turskog toka“ kroz Evropu zaista bila realizovana, potrošači gasa u Srbiji bi imali dovoljne količine tog energenta a dobili bi i alternativni pravac snabdevanja i ne bi zavisili samo od onog kojim ruski gas stiže preko Ukrajine.

Takođe, s obzirom da bi gas iz Srbije „Turskim tokom“ dalje išao ka Mađarskoj, naša zemlja bi inkasirala i zaradu od tranzitne takse.

Zbog svega toga sasvim je jasno što nadležni u Srbiji priželjkuju da do realizacije ovog velikog projekta što pre dođe. Međutim, činjenica je da u konkretnom slučaju ništa ne zavisi od Beograda već od odnosa Vašingtona i Moskve.

Poznato je da se Vašington izričito protivi bilo kakvom energetskom dilu između Evropske unije i Rusije i da vrši pritiske na Brisel da ne dođe do izgradnje ni gasovoda „Severni tok 2“ kao ni „Turskog toka“ kroz Srbiju.

Tome treba dodati da Evropska unija kada je reč o energetskim projektima sa Rusijom insistira na poštovanju propisa koji suzbijaju monopolski položaj.

Shodno tome, sasvim je jasno da je osnovni preduslov za realizaciju „Turskog toka“ kroz Evropu a time i benefit za Srbiju postizanje političkog dogovora SAD i Ruske Federacije kao i aminovanje Brisela da do njega dođe.