Evropska budućnost Srbije, odnosno brži ili sporiji tempo evropskih integracija svakako da ne zavisi od posete premijera Srbije Aleksandra Vučića Americi. Takođe, priliv američkih i drugih stranih investicija u Srbiju sasvim sigurno ne zavisi od toga šta je premijer Vučić u razgovorima sa zvaničnicima SAD poručio. I u jednom i u drugom slučaju, podrazumeva se, uspeh u ostvarenju ciljeva o kojima se govori, zavisi isključivo od konkretnih i već postignutih rezultata. Činjenica je, s druge strane, da premijer Srbije ne bi bio pozvan u zvaničnu posetu Americi da Srbija nije postigla određene rezultate koje EU i Amerika vrednuju kao pozitivne.
Imajući u vidu da su građani Srbije opredeljeni za evropske integracije ali i sve drugo što taj proces nosi sa sobom, poput regionalnog pomirenja, suočavanja sa ratnom prošlošću, normalizaciju odnosa sa Kosovom, nemešanje u državna pitanja Bosne i Hercegovine…, dostignuća na tom putu, svakako, su i vrednosti koje bi trebalo i građani trebalo da pozdrave i prepoznaju kao javni interes. Opet, nije sve tako jednostavno. Niti građani (u najvećem broju) vrednuju kao javni interes pomirenje sa narodima sa kojima su do juče ratovali, niti su spremni da se suoče i priznaju kakva su sve zverstva i zločini počinjeni u njihovo ime, niti aktuelna vlast u Srbiji povlači poteze koji do kraja ispunjavaju vrednosni okvir u kojem bi trebalo da se kreću.
Kako bilo, Amerika ceni rad na regionalnoj stabilnosti. To je, čini se, i jedini razlog zbog kojeg je Vučić ugošćen u formi zvanične posete. Takođe, EU je najvažnije da na ovim prostorima ne postoji više opasnost od sukoba i ratnog stanja. Manje ih, i jedne i druge, trenutno zanimaju unutrašnje reforme. Dok Vučić bude radio na normalizaciji odnosa sa Kosova, dok se ne bude mešao u unutrašnje stvari BiH, poput njegovih prethodnika, ali i samog sebe iz perioda nacionalističe i ratno-zločinačke politike, imaće podršku i EU i Amerike.
Istiskivanje zone uticaja Rusije u Srbiji, takođe, je vrhunski cilj i prioritet zapadnih zemalja u regionu. Iz razumljivih razloga. Nema regionalne stabilnosti, ukoliko Srbija opstaje u politici sedenja na te čuvene dve stolice, okružena državama članicama NATO ili onima koji tom cilju streme. Stoga je zaključak da domet Vučićeve posete SAD u velikoj meri određuje i nedvosmislena i jasna namera smanjenja zavisnosti od ruskog gasa. Gas kao geostrateški instrument, koji određuje visoku politiku, dobija status simbola okretanja Srbije od Rusije. Tako se ona linija vatre o kojoj je, pre par meseci, govorio američki državni sekretar Džon Keri u konetkstu pozicije Srbije – polako gasi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
