Srbija je u okviru njenih međunarodno priznatih ustavnih granica pre dva dana obeležila 17. godišnjicu martovskog pogroma nad Srbima na KiM, čije se ljudske žrtve, sudeći prema najsvežijem izveštaju Fonda za humanitarno pravo, još prebrojavaju i sa zvaničnih 19 povećane su na 23 osobe.
Podaci o povređenima, prognanima, broju uništenih kuća, crkva i manastira, među kojima su i srednjovekovne svetinje, uglavnom se slažu u različitim statistikama iz kojih se po pravilu izostavljaju desetine zatrtih srpskih grobalja.
Molebani se odavno više ne služe, pa se 17. godišnjica martovskog pogroma ove godine svela na pomene na KiM i u ostatku Srbije, polaganje cveća i prigodne akademije od kojih je beogradska bila presedan, kakav bi se pre očekivao u zaostalim tlačiteljskim režima „trećeg sveta“, nego na jugoistoku Evrope.
Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, u kome do 22. marta nema predstava zbog mera Vlade Srbije u borbi protiv virusa korona uvedenih 16. marta, dan kasnije, doduše za dvoje ljudi organizovan je program sa izvođačima.
U praznoj publici bili su samo predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministarka Darija Kisić Tepavčević.
Nema spora da je scena bila postavljena zbog govora AV u kome je obećao da Srbija pod njegovom komadom i vlašću neće dopustiti reprizu martovskog pogroma, uz tvrdnju da sada „nismo zemlja gubitnika“ koja je odmah došla u pitanje već zbog same činjenice da je zatvoreni nacionalni teatar bio „iznajmljen“ za dvoje, makar uz direktni prenos RTS.
Lideri kosovskih Srba koji su 2004. bili na prvoj liniji odbrane, a sad su opozicija AV, pamte da je Vučić i pre 17. godina imao turističko-teatarski nastup, ali na KiM, kad se slikao se na mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici i odmah se vratio u Beograd.
Za te ljude sada nema mesta na obeležavanju godišnjica pogroma, u prvom planu su samo funkcioneri Vučićeve Srpske liste, za koje se u javnosti prvi put čulo tek posle prvog Briselskog sporazuma kad je većina političkih lidera Srba sa KiM odbila da učestvuje u neustavnoj predaji srpskih državnih institucija Prištini.
U statistikama i prigodnim govorima nema ni srpskih nesrećnika koji 17 godina u kontejner naseljima čekaju na dostojan dom. Džabe je predsednik na sceni NP nabrajao nobelovce od Elija Vizela do Boba Dilana – nema tog Domanovića ni ‘nadrealista’ koji bi prevazišli stvarnost naprednjačke Srbije, čak ni na godišnjicu martovskog pogroma.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
