„Samoodbrana“, glasio je jedan od predloga za naziv srbijanske asocijacije čija je ambicija da okupi udruženja, pokrete i inicijative koji žele promenu sistema u korist građana, a ne vlasti, partija i pojedinaca.
Asocijacija, inače oformljena početkom ove sedmice u Nišu, ponela je, ipak, naziv „Građanski front“. Sasvim je svejedno – i jedan i drugi naziv jasno govore da je nekim „običnim“ ljudima u ovoj zemlji „prekipelo“ u takvoj meri da su spremni na samoorganizovanje.
Sve je počelo pre nekoliko meseci, kada su predstavnici niškog Udruženja predsednika skupštine stanara (sada: Udruženi pokret slobodnih stanara), beogradskog Biroa za društvena istraživanja i kraljevačkog Lokalnog fronta skoro istovremeno došli na ideju o objedinjavanju „živih“ građanskih organizacija, koje ne insistiraju na ispraznim projektima već na zdravim idejama i energiji, a koje su atomizirano „nicale“ širom Srbije. Ideji su se kasnije pridružile i druge organizacije te vrste, među kojima i medijski najeksponiranija Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“. Vrata su sada otvorena i za sve ostale građanske organizacije koje „misle“ slično.
Lepak koji ih spaja je, kako kažu, zajedničko uverenje da politika mora da brine o javnom interesu i pravima i dostojanstvu ljudi, a da reforme moraju da krenu od lokalnog nivoa, gde se uvek odvija život. Aktuelnim političkim strankama, sa kojima nemaju nameru da sarađuju, potrebna je „ozbiljna alternativa“. Politika je isuviše ozbiljna stvar da bi se strankama dozvolilo da na nju imaju monopol. Građani moraju da imaju veći uticaj na sve odluke koje se tiču njihovih života.
Ipak, nepoznanice su, kao na svakom početku, i brojne i suštinske. Ne zna se, recimo, da li će Građanski front delovati isključivo vaninstitucionalno, ili će se ipak odlučiti na ulazak u institucije.
Možda bi, za početak, trebalo učiti na tuđim primerima. I poljska Solidarnost, španski Podemos, grčka Siriza, slovenački Cerar, hrvatski Hrast, Živi zid ili Most… bili su odgovor na težak život građana koje su političke stranke izneverile, ali su imali različit uspeh i sudbinu. (Ne)retko se dešavalo da takvi građanski pokreti budu „izborno iznenađenje“, a da samo nekoliko meseci kasnije počnu da liče na političke stranke protiv kojih su se borili.
Ukoliko tek formirani Građanski front Srbije želi da bude ozbiljan društveni akter, pred njim je ne samo izuzetno težak posao već i ogroman ulog: ne sme izneveriti one koje brani.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
