Grčka, dan posle

Zahvaljujući grčkom izbornom zakonu, Siriza kao stranka koja je osvojila najviše glasova (nešto iznad 35 odsto) prema proporcionalnom sistemu dobija „bonus“ od pedesetak dodatnih poslanika – tako će od 300 poslanika imati 145. Grupa Nezavisni Grci koju analitičari opisuju kao desnu populističku partiju Sirizi će sa svojih desetak poslanika pomoći da formira vladu.

S druge strane, obistinile su se prognoze o smanjenoj izlaznosti – 55 odsto koliko je glasalo u Grčkoj se smatra slabim odzivom birača. Ali pad entuzijazma je logičan pošto su ovo bili peti izbori za šest godina i treće glasanje ove godine, uz januarske izbore i referendum o štednji.

Uz to, grčki birači su se, kako bi se to u Srbiji depresivno reklo, očito pomirili sa realnošću kada je reč o načinu za rešavanje ekonomske krize. Vera da se glasačkim listićem može reći „istorijsko ne“ kreditorima, a da se u isto vreme obezbedi stabilnost društva i države, očigledno je posustala. U prilog takvom zaključku govori i to da grupa Narodno jedinstvo. koja se otcepila od Sirize pošto je Ciprasa optužila za izdaju levih ideala, nije uspela da uđe u parlament.

Razlog za zabrinutost može biti blagi uspon Zlatne zore, nazvali je ultranacionalističkom ili neonacističkom, koja je kao i u januaru, izbore završila na trećem mestu, ovaj put sa jednim poslanikom više.

Cipras je uspeo u svojoj osnovnoj nameri – dobio je mandat građana da sprovede dogovor sa poveriocima čija je suština da Grčka dobije zajam, a da zauzvrat sprovede rigorozne mere štednje („keš za reforme“). Obećao je u postizbornom govoru „težak rad“ istovremeno podvlačeći kako je Grčka sada u Evropi sinonim za otpor i dostojanstvo. Takva platforma se, očigledno, među biračima primila.

Pobeda Sirize bez sumnje je, takođe, „overila“ kraj višedecenijske političke dominacije Nove demokratije i sada već potpuno deklasiranog Pasoka u kojem grčki birači vide i možda najvećeg krivca za krizu.