Gubitak kao dobitak

Ona se opisuje tako da Srbije na Kosovu više nema, i da treba od sada misliti eventualno o tamošnjim Srbima. Drašković čak vidi mogućnost da se Ahtisarijev plan tretira kao samoposluga.

Ovaj politički talas dolazi iza posete Angele Merkel Beogradu i čini se da je ohrabren njome. I neposredno pre kancelarkinog amblematičnog dolaska državna se politika prema Kosovu dovodila u pitanje – da stvar bude čudna, opet upravo iz krila same te politike – ali ni najradikalnije ideje, poput Dačićeve o razgraničenju sa Albanijom, nisu imale odjek kakav imaju aktuelna osporavanja. Onaj ključni uslov nemačke kancelarke za dalje napredovanje Srbije ka evrointegracijama – da se uklone tzv. paralelne strukture sa Severa Kosova – politički je okvir i za zahteve za promenu državne politike o kojima je reč, i otud verovatno dodatni utisak njihove snage.

Reći, međutim, da kritičari vladajuće političke koncepcije marširaju sa Merkel a protiv Tadića bilo bi politički vulgarno, jer inspiraciju za promenu kosovske politike izvesno ne crpu samo na toj strani. Ali oni, isto tako, ne izgledaju spremni ni da uzmu u obzir činjenicu da se određene promene u toj istoj vladajućoj koncepciji već događaju, i da se preokret koji traže u izvesnom smislu već dešava pred njihovim očima. (I to, isto tako, posle Merkelove!) Dogovor o carinskom pečatu, te onaj koji se sprema o ulozi Euleksa na Severu Kosova, nesumnjiv su i ne beznačajan dokaz za to. Ti su potezi zasluživali i pokoji kompliment i podršku (jednako tako i vladi u Prištini), ali su oni izostali. Čedomir Jovanović, doduše, uviđa promenu, i – verovatno s pravom – traži da ovo ne bude kraj nego njen početak. Zato čudi to što je ova nova praksa prepuštena na milost i nemilost radikalnih lokalnih Srba, i beogradskih krugova koji ih sponzorišu, i zato je pitanje koliko daleko i kojim će tempom vlast moći ići u tome pravcu, kojim je krenula. Povlačeći bez velike galame poslednje poteze ona, naime, liči na nekoga ko je razumeo da gubitak ponekad može značiti i dobitak. Bilo bi uskogrudo ne ohrabriti je da upravo na tome putu pokaže šta zna.