Guslanje i režija

Kako poraziti i poniziti političkog konkurenta. Šta bi tek bilo da je zaživeo plan o direktnim TV prenosima zasedanja skupštinskih tela, kakvim bismo cirkusima svedočili. Kako je povodom jedne ranije sednice istog tog odbora rekao Dragiša Đoković, poslanik iz Kosovske Mitrovice, svojim kolegama – „kada vas čujem, bude me sramota“. „O, pusto Kosovo“, zavapio je tada Đoković, ogorčen besmislenom, ponižavajućom debatom.

I prekjuče isto. Izrugivanja, cinizam, direktne uvrede, još su samo falila polivanja vodom i psovke. Kojih redovno ima u parlamentu. I, tačno se zna u kojoj je stranci koji poslanik za delikventno ponašanje zadužen.

Čak, skupštinski izveštači sumnjaju da se ovi politički huligani dogovaraju, da je dobar deo tih incidenata zapravo izrežiran, tako da obe strane u očima birača profitiraju. Jedni će da glume velike Srbe, drugi žestoke reformatore, prvi će da prizivaju Miloševića i Šešelja, drugi Đinđića, a zapravo nisu zaslužili (ubijenom predsedniku DS i premijeru svakako) ni ime da im pomenu.

Ko zna čega ćemo se sve naslušati do izbora. Guslanja o izdaji i odbrani „svetog“ Kosova (i Metohije) biće svakodnevna, kao i ona o nezahvalnoj Evropi, te da je Srbija ispunila sve što se od nje traži „osim da izda samu sebe“, a evo, i referendum će bar u tri od četiri srpske opštine u februaru da organizuju, sve po receptu iz devedesetih. I mnogi će u svemu tome da učestvuju. Svakako neće oni s drugog tasa političke vage, mislimo na Preokret, naravno, ali ako im SPO bude krojio strategiju, imaćemo i tu guslanja, ali onog „novoevropskog“, sa „istinom“ o Kosovu.

Zloupotrebu kosovske tematike u predizborne svrhe pokušaće da izbegnu i dve najveće stranke, DS i SNS, obe iz krajnje pragmatičnih razloga. Prvo, istraživanja pokazuju da to najširim slojevima birača nije presudna tema pri izbornom izjašnjavanju.

Važnije, i jedni i drugi su na Kosovu osuđeni na poraz.