Hrabrost i strah

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

  Dosad su svi optuženi pripadnici tadašnjeg vrha Državne bezbednosti Srbije i Beograda – Radomir Marković, Milan Radonjić i Ratko Romić – negirali odgovornost za Ćuruvijino ubistvo, tvrdeći da je reč o političkom progonu i da ih vređa to što se Državna bezbednost povezuje sa političkim ubistvima. Niko od njih nije pominjao vezu sa tada vladajućim julovsko-socijalističkim bračnim parom, što i nije neočekivano.

Svakako je neobično da ni 16 godina od političkog ubistva novinara Ćuruvije ni policija, ni tužilaštvo, a po svemu sudeći ni sud, neće smoći dovoljno profesionalne i ljudske hrabrosti da ispita Mirjanu Marković, čiji je JUL u vreme Slavkovog ubistva žario i palio Srbijom. Ipak, te hrabrosti nije manjkalo advokatu Rajku Daniloviću, kao ni Slavkovom bratu Jovi Ćuruviji, koji su još 1999. godine podneli krivičnu prijavu protiv Mirjane Marković, smatrajući je nalogodavcem ubistva. Kako je Danilović nedavno rekao za Danas, tokom istrage je utvrđeno da je Markovićeva inicirala objavljivanje teksta „Ćuruvija dočekao bombe“ u Politici ekspres i da je kao predsednica JUL-a zahtevala da se vlasnik Dnevnog telegrafa pozove na odgovornost. Uprkos tome, sud je u pripremnom ročištu odlučio da će ona biti saslušana samo ako bude dostupna pravosudnim organima Srbije.

Kako to obično bude, pre inertnog pravosuđa i policije koja 16 godina nije smela da uputi poziv za saslušanje preko međunarodne pomoći Rusiji, u koju je Markovićeva pobegla 2003. tvrdeći da je izbeglica i da se protiv nje i supruga vodi politički progon, ali ni da je sasluša dok je živela u Srbiji, do bivše predsednice JUL-a stigli su novinari.

Iz njene izjave proizilazi da ona ni o čemu ne zna ništa, osim da je poznavala Ćuruviju. O vesti da postoji službena beleška tadašnjeg načelnika policije Vlastimira Rođe Đorđevića, u kojoj on kaže da je Mirjana Marković dala nalog za to ubistvo, ona je rekla: „Nikad nisam ni čula za njega, ne znam ni ko je taj čovek. I što bih ja ubijala Ćuruviju, što mi on smeta?! Zašto bih ja ubila Ćuruviju“, pitala je Markovićeva.

Ipak, od starta je jasno da ubistvo uticajnog novinara, kojeg je Služba prisluškivala godinu dana pre ubistva, nije mogao da naredi neko ko nije dovoljno moćan da to može i da plati i da izvede. Ako se želi puna istina o ubistvu Ćuruvije, sud mora da sasluša sve koji se pominju ili dovode u vezu sa ovim, još uvek nerazjašnjenim zločinom nad čovekom Slavkom Ćuruvijom.