Hrtkovci

Cilj ovog igrokaza, kao i dosadašnjih, jeste obesmišljavanje. Šešelj sada hoće da obesmisli činjenicu da je Tribunal presudio konačno da je ratni zločinac, isto kao što je u sudnici godinama nastojao da obesmisli sam proces. A postupak obesmišljavanja sprovodi tako što u izmenjenim okolnostima nastoji da do besvesti ponavlja slično ili isto ponašanje.

Optužnica je bila zasnovana na prikazu njegovih političkih aktivnosti, dakle govora i propagande SRS, pa je tako Šešelj još više držao takve govore pred Tribunalom. I nije upotrebljavao ružne reči i uvrede u svojoj odbrani slučajno, nego takođe radi obesmišljavanja.

Uličarski rečnik i ispadi izvan najopštijeg morala, time je Šešelj sebe „izgradio“ kao političku rijaliti „zvezdu“ pre nego što se proširio ovaj televizijski format. Ali, to što jeste bio negativni medijski fenomen, ne znači da taj fenomen nije imao posledice u stvarnosti. Niti da su te posledice nestale zato što Šešelj odbija da ih prihvati.

I to odbija infantilno, čak besprizorno i po cenu navodne nacionalne ideologije koju kobajagi zastupa. Nacionalisti koji veruju Šešelju i kojih je ostala šačica, budući da on više nema birače, slepo se zavaravaju da on ima neku politiku. Jer, da je ima, Šešelj bi rekao nešto u stilu da ga to što je osuđen haški ratni zločinac svrstava među generale i policajce koji su se borili u ratu na strani Srbije, i da će nositi tu stigmu kao i oni koji su takođe osuđeni. I ostao bi pri tome, bez ikakvih novih mitinga u Hrtkovcima.

Ali kako očito ne može da izdrži posledicu svojih dela i kako zato mora da ih ponavlja u svedenom obliku kroz verbalne uvrede „ustaška kurvo“ i „jebem ti majku ustašku“, i kroz tvrdnje da je izgazio hrvatsku zastavu, opet izgleda da je uspeo samo u jednom. A to je da privuče publicitet. Međutim, nije Šešelj taj koji privlači pažnju, već njemu publicitet daje kontekst.

Devedesetih su to bili ratovi, potom je to bila pozornica Haškog tribunala, a sada je taj kontekst reakcija državnih organa Srbije. Države na čijem čelu je Aleksandar Vučić, nekadašnji radikal i generalni sekretar Šešeljeve stranke. Vučić sada, u to ne treba uopšte sumnjati, Šešelju dopušta njegov posthaški rijaliti samo zato što ta tema skreće pažnju sa njemu mnogo važnije teme – Kosova. I zavarava se Šešelj ako misli da mu se otvorio politički prostor time što u pritvor Tribunala više ne može da bude vraćen.

Ima načina i sem pritvora da se ljudi obuzdaju, što ćemo možda videti i po tome što će Šešelj samo na internetu objaviti sliku livade u Hrtkovcima, na kojoj je navodno bio ovog Đurđevdana.