Hrvatska i Izrael

Glavni doprinos unapređenju međusobnih odnosa dao je Stjepan Mesić nedugo pošto je izabran za predsednika Hrvatske izvinivši se u Izraelu Jevrejima zbog zločina ustaša. Mesić je u Jerusalimu dva puta zasadio drvo sećanja na žrtve holokausta, Ivo Sanader jednom. O sve intenzivnijim kontaktima govori i poseta hrvatskog šefa diplomatije Jandrokovića Izraelu maja ove godine.

Peres je sa kolegom Josipovićem u nedelju posetio Jasenovac. Govori političara na nekadašnjim stratištima liče jedni na druge, strahota samog mesta ne daje puno prostora domišljatosti. Ipak, Peresov govor bio je plastičan. Podsetio je da su žrtve u Jasenovcu ubijane čekićima, noževima i kamenjem. „Jedan filozof je rekao: ako imate čekić u ruci, onda mislite da je svako ljudsko biće ekser i da ga možete udariti po glavi i ubiti“, dodao je Peres i zaključio da su ustaše i nacisti iza sebe ostavili „sramotu, uvredu i krv koja još vapi iz dubine zemlje“. Nije propustio da se u Jasenovcu osvrne i na bliskoistočne aktuelnosti i pomene Ahmadinedžada koji, kako je rekao, traži legitimitet za ubijanje.

Josipović je korektno podsetio da su u Jasenovcu ubijeni „brojni Srbi, Jevreji, Romi i Hrvati“, što je u ovdašnjoj javnosti prošlo manje zapaženo od njegove nedavne kontroverzne posete Blajburgu. Zazvučala je, međutim, preterano, ili ne baš precizno, njegova tvrdnja da je „hrvatski narod imao jedan od najjačih antifašističkih pokreta u Evropi“ i „da je borba protiv fašizma tradicija hrvatskog naroda“. Josipovićev govor svedoči o nelagodi koju hrvatski proevropski lideri danas osećaju zbog prošlosti, od koje brzo okreću glavu i pod reflektore guraju Drugu Hrvatsku, onu koja im služi na čast.

Ivo Goldštajn, predsednik jevrejske verske zajednice Bet Izrael, s razlogom tvrdi da za Hrvatsku „priča o Jasenovcu nije gotova“. Hrvatska javnost, kako tvrdi, tek treba da sazna punu istinu o NDH i Drugom svetskom ratu.