Ne postoji jači primer koji pokazuje svu ispravnost odluke dela opozicije da bojkotuje srpski parlament nego aktuelni slučaj vređanja novinarke Danasa Snežane Čongradin od strane vođe radikala Vojislava Šešelja.
Parlament Srbije je odlaskom opozicionih poslanika pokazao svu bedu političke scene. Postao je jednopartijski organ u kome međusobne rasprave vode stari i napredni radikali, uz mali dodatak njihovih satelita. Taj krnji parlament, podsetimo, imao je šansu da to ne bude, da ostane dostojno mesto rasprave različitih političkih opcija, ali uz jedan uslov. A to je da govornicima koji sipaju iz usta mržnju i osuđenima za ratne (i druge) zločine tu ne može biti mesto.
Možda ne postoje zakonske prepreke za to, ali neke ljudske svakako da postoje. I kada je Šešelj nazivao poslanicu DS-a Aleksandru Jerkov kurvom, i kada je Vjerica Radeta pitala na društvenoj mreži ko će sahraniti jednu majku iz Srebrenice, da li njeni ubijeni sinovi ili ubijeni muž, te su prepreke bile apsolutno pređene. I Radeta je morala da bude smenjena sa mesta potpredsednice Skupštine, Šešelj takođe opomenut, ako treba i udaljen i to trajno oduzimanjem mandata. Sama parlamentarna većina je tako morala da odluči i da time pokaže neophodnu meru ljudskosti, neophodnu da bi svaka politika uopšte bila moguća. Svaka, pa i konzervativna i desna.
Umesto toga normalizovana je potpuno nenormalna situacija i prihvaćeno zlikovačko ponašanje. To što Čedomir Jovanović ili Nenad Čanak povremeno prisustvuju sednicama parlamenta pravdajući to višim političkim razlozima, čini tu situaciju još i gorom.
Jer, kao što rekosmo na početku, to se na primeru naše koleginice videlo kristalno jasno. Onaj ko je u tom trenutku vodio sednicu, nebitno što je iz umerene i stranke Rasima LJajića, taj dakle poslanik, Vladimir Marinković, poneo se poput člana Šešeljeve Centralne otadžbinske uprave. Umesto da vođu radikala opomene, zaustavi, makar prekine, isključi mu mikrofon, samo je izgovorio „hvala, profesore!“.
To „hvala, profesore“ odjekuje javnim prostorom Srbije kao vapaj užasa – kao fizički dokaz u šta se naša skupština pretvorila. I u šta se pretvaraju svi koji pristaju da budu fasada jedne autoritarne vlasti. I time sami ulaze u igru bez povratka, igru ucena i obmana. Jer, Šešelj se nije slučajno ostrvio na novinarku Danasa baš tog dana, njegovi su svi potezi vrlo proračunati. Tog dana se ministarka pravde Srbije sastala sa haškim tužiocem Seržom Bramercom. Dakle, dokle ćemo biti taoci lične mržnje profesora Šešelja i njegovih političkih partnera?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
