U najuticajnijim medijima u Srbiji, pre svega televizijama sa nacionalnom frekvencijom, iz istupanja lidera DS Bojana Pajtića u Briselu, pred poslaničkom grupom socijalista i demokrata Evropskog parlamenta, prenet je njegov zahtev da pregovaračka poglavlja budu otvorena što pre. I to poglavlja 23 i 24, koja se, kao što su već i vrapci u Srbiji upamtili, odnose na pravosuđe i ljudska prava, dakle na medijske slobode i pravnu sigurnost.
Na prvi pogled, tako intonirani izveštaji, potpuno su u skladu sa politikom Vlade, čiji čelnici takođe ističu u prvi plan težnju Srbije za otvaranjem prvih pregovaračkih poglavlja. Ali, to je samo deo Pajtićeve poruke, kao što je u drugom planu i stav dela srpske opozicije i javnog mnjenja, koji redosled otvaranja pregovaračkih poglavlja smatra i te kako bitnim za stabilnost demokratskih institucija. Naime, pitanje šta će prvo biti otvoreno – da li 23 i 24, ili poglavlje 35, koje se odnosi na Kosovo, ili možda sva tri istovremeno, svodi se na glavnu temu na kojoj će insistirati Brisel. Deo opozicije i javnog mnjenja ističe da se u vreme Tadićeve vlasti, sem na rešenju za Kosovo u Briselu, i te kako polagalo i na nivo demokratizacije u zemlji. Recimo i to da su iz EU stizale kritike i na reformu pravosuđa, kao i reformu pravosudne reforme koju su sprovodili tadićevci. Rečju, uzimano je da su proces normalizacije odnosa sa Kosovom, kao i unutrašnja demokratija u Srbiji, uključujući pravnu sigurnost, jednako bitni.
Sada se deo opozicione javnosti pribojava da se u Briselu jedino vrednuju pomaci vezani za odnose sa Prištinom, dok se kritika narušavanja demokratskih ustanova i krhkih demokratskih procesa u Beogradu, svodi na blaga ukazivanja na nižim diplomatskim nivoima. Ukoliko se insistira samo na pitanju Kosova, dakle, zabrinutost raste da se nauštrb te teme može „unazaditi“ dosad dostignuti nivo medijskih i demokratskih sloboda. Opozicionim delovanjem izvojevanih uostalom, ako se setimo minulih vremena. Primera radi, može li neko da zamisli višemesečnu blokadu pravosuđa u mandatu Snežane Malović kao što se to dogodilo Nikoli Selakoviću, a da se to ne odrazi na proces pristupanja EU, na planu pravosuđa?
Svođenje evrointegracijskog projekta Srbije na Kosovo, odnosno na odnose sa Prištinom, zaista izaziva zapitanost, šta ako se u međuvremenu uruše demokratske institucije Srbije. Da li će članstvo Srbije u EU biti izvodljivo, ili će umesto na kosovskom poglavlju, pregovori zapeti upravo na onome što bi građanima Srbije trebalo da je u pristupanju EU i najvažnije, a to su prava i slobode?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
