I posle Jata – JAT

Stručnjaci u prozvanim kompanijama, međutim, ne misle tako. U strahu da odlučno kažu ne takvom raspletu situacije i u još većoj panici od toga da kažu da, čelnici Jat ervejza i ostalih upletenih prevoznika odbili su da uopšte komentarišu predlog ili prosto konstatovali da se o spajanju trenutno ne raspravlja. Što naravno ne znači ništa, jer ako se ne raspravlja danas, to ne znači da se neće raspravljati sutra.

Mada, verovatno i neće. Uprkos potencijalnoj koristi od spajanja resursa i pozitivnom iskustvu odnedavno bliske saradnje železničkih prevoznika Srbije i njenih komšija, politički, egocentrični, a na kraju i čisto praktični razlozi, čini se da predstavljaju teško premostivu prepreku stvaranju novog JAT-a.

Naznaku da je to tako, nedavno su dali u slovenačkoj Adriji, čiji je direktor sebe i svoju firmu odmah kandidovao za vodeću ulogu u hijerarhiji budućeg „konzorcijuma“ – i to samo pod uslovom da „zmajčeki“ prethodno samostalno ne nađu kupca za pokleklu Adriju, što sada svojski pokušavaju, u kom slučaju ih avionsko bratstvo i jedinstvo uopšte ne bi zanimalo.

Ali, najnovija verzija jeste da bi umesto Slovenaca, Hrvati trebalo da budu glava porodice. Tako je došlo do podele oko toga ko će biti glavni u firmi za koju se još nisu složili ni da bi trebalo da postoji. Nema sumnje da bi i u našem Jatu hteli da vode taj JAT, a možda bi se i Crnogorci i Bosanci kandidovali po istom principu po kojem su Otava, Kanbera i Bern postali prestonice svojih država.

Ekonomski posmatrano, pitanje je kome spajanje koliko odgovara. Jat ervejz je recimo 2010. godinu završio sa gubitkom od 38 miliona evra, a Kroacija sa 20. Ali hrvatski prevoznik je u 2011. imao rekordni rast broja putnika od 15 odsto i uspeo je da prepolovi gubitak na „samo“ 10 miliona evra. Jatovi avioni su stari preko dve decenije, hrvatski su duplo mlađi. Oni imaju more, mi nemamo. Oni su u EU, mi nismo. I tako dalje.