„Pragmatičnost, realpolitika i utemeljenje u biračkom telu jesu determinante taktike svake ozbiljne političke partije, a SPS je jedna od retkih koja to jeste. Nismo socijalutopisti, a realan politički život je surov“, kaže Branko Ružić, funkcioner SPS, opisujući ideologiju svoje stranke kao modernu levicu, koja se zalaže za društvo socijalne pravde i jednakosti i socijaldemokratskih ideja.
On dodaje da je ideologija uvek jača i jeste strateška vizija društva za koje se zalažu socijalisti, ali priznaje da postupci katkad ne korespondiraju sa ideologijom zbog stvaranja zdrave osnove da se idealu društva socijalne pravde približimo u sledećem koraku. Ružić tako pokušava da opravda ulazak i ostanak SPS u vladi koja smanjuje plate i penzije. Realan politički život jeste zaista surov, ali zar nije logičnije da za borbu za zdrave osnove društva socijalisti ipak izaberu mere koje više odgovaraju levom vrednosnom sistemu i tako ostanu verni ideologiji na koju su ponosni, ma kako ostvarivanje tih mera ne deluje jednostavno, kao što vidimo na primeru Grčke.
Ovako izgleda da je surovi realizam jedino težnja da SPS i stranke kojima je socijaldemokratija na srcu ostanu u vlasti. Jasno je da pragmatično shvatajući okolnosti u kojima se Srbija nalazi, socijalisti, ali ni ostale stranke na vlasti, nisu spremni na avanturizam čvrstog držanja za ideologiju, što može biti opravdano ako društvo i država napreduju. U slučaju Srbije, mišljenja o napretku su podeljena – statistika govori jedno, a novčanik drugo.
Nasuprot „levim“ strankama na vlasti jesu ideje potpredsednika DS Borislava Stefanovića, koje, takođe, u ovom trenutku ne deluju ostvarivo. Za Ružića su „pitke, populističke i donekle politički neodgovorne, jednom rečju neostvarive, i samo su 'copy paste' instant ideologija Sirize, Podemosa i sličnih političkih pokreta. I nikako ne mogu biti osveženje levice jer društveno-politički, i ekonomski ambijent Srbije nije tlo na kome bi se ta klica primila“. Ispravnost ove tvrdnje možda se može proveriti ukoliko bi političar koji uživa najveće poverenje građana sada iznenada počeo da zastupa krajnje levičarske vrednosti. Kod Srba, čini se, trenutno više pali lider koji priča, a ne ono šta priča. U tom smislu, može se reći da levice, na koju pretenduje Stefanović, u Srbiji neće biti dok se ne pojavi njen iskreni vođa, što on ne može biti.
Jedino važeće pravilo u Srbiji je dolazak i što duži ostanak na vlasti, jer su jasne ideološke podele ovde ionako odavno prevaziđene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
