Umesto da ostane upamćena po oštrom obračunu sa kriminalom i korupcijom, vlada Aljbina Kurtija oborila je neslavni rekord – samo 52 dana od polaganja „svečane zakletve“ izglasano joj je nepoverenje u parlamentu, čime je postala najkraći saziv izvršne vlasti na Kosovu, od jednostranog proglašenja nezavisnosti 2008.
Istovremeno, pokazalo se da je neretko istinita izreka „po jutru se dan poznaje“, imajući u vidu činjenicu da su pregovori o postizbornoj koaliciji Kurtijevog Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova, koji predvodi Isa Mustafa, trajali dugo – maltene dvostruko duže od njihove vlade, a pojedini „insajderi“ tvrde i da je dogovor o udruživanju snaga bio postignut „uz veliku muku“.
Neposredan povod za rušenje vlade jeste neslaganje Samoopredeljenja i DSK oko taksi na robu iz Srbije i BiH.
Dok je Kurti istrajavao u stavu da takav trgovinski namet treba ukidati postepeno, uz mere reciprociteta, Mustafa je smatrao da treba bespogovorno poslušati Sjedinjene Države, koje su mesecima poručivale da „takse moraju pasti“.
Kurti je, takođe, prkosio predstavnicima Trampove administracije porukama da „nikakve teritorijalne korekcije“ ne dolaze u obzir, kao i insistiranjem da on preuzme funkciju pregovarača sa Srbijom „iz ruku“ kosovskog predsednika Hašima Tačija.
Mada su iskusne diplomate ocenjivale da Tačiju preti velika opasnost da „ostane bez fotelje“, njegovi česti susreti sa američkim zvaničnicima, pre svega sa specijalnim izaslanikom predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine, Ričardom Grenelom, nagoveštavali su da Amerikanci neće tako lako „pustiti niz vodu“ svog političkog miljenika.
S druge strane, Kurti se u „igri vlasti“ oslanjao na Nemačku, najglasnijeg zastupnika stava da „nema podele Kosova“.
Stiče se utisak da će Kurtijev pad ubrzati proces pronalaženja rešenja za kosovski problem, za šta se SAD zdušno zalažu. Ipak, treba uzeti u obzir i aktuelnu pandemiju.
Trampova administracija suočena je sa teškim optužbama da je učinila „premalo“ u borbi sa korona virusom, pa bi upravo ta okolnost, udružena sa pretnjom od reprize velike ekonomske krize mogla da bude glavna prepreka aktuelnom predsedniku da osvoji novi mandat na izborima zakazanim za novembar.
Stoga, ostaje pitanje da li će Trampovi ljudi imati snage da se i u narednim mesecima fokusiraju na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, ili će biti zaokupljeni „sređivanjem sopstvenog dvorišta“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
