„Nikada nisam doneo pogrešnu odluku pa neću ni sada“, ovom rečenicom predsednik Tomislav Nikolić pokušao je da stavi tačku na ovonedeljnu medijsku aferu „sloboda za Radeta“, kako bi se mogle ukratko nazvati kontroverze o pomilovanju nekadašnjeg šefa Državne bezbednosti.
Inicijalno, priča se razvila nakon što su novinari krenuli tragom izjave Aleksandra Vučića da ima „preciznih pomaka“ u otkrivanju istine o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije.
Trag je, (ne)očekivano, odveo do otkrića Komisije za istinu o ubijenim novinarima da je Nikolićeva „desna ruka“ Oliver Antić posetio Radomira Markovića u Zabeli i time je priča eksplodirala do denbraunovskog zapleta o 15 dosijea bivše Udbe, navodno sakrivenih kod Markovićeve svastike u Švajcarskoj.
Primereno žanru metafizičkog trilera sadržaj tih godinama skrivenih tajni može, navodno, da utiče na istorijski tok – međusobne tužbe Srbije i Hrvatske u Hagu. I primereno beogradskom andergraund javnom mnjenju – tvrdom jezgru mejn strim medija, glavni utisak afere je pružanje zaštite „mračnim silama“ iz devedesetih godina.
Ali valja se podsetiti, tih godina Slobodan Milošević i Mirjana Marković nisu vladali u vakuumu. U različitim oblicima i svako na svoj način, političkom scenom, opozicionom i uličnom, dominirali su i Vojislav Šešelj, te njegovi tadašnji partijski saborci, ali i Vuk i Danica Drašković.
Mnogo pre nego što se desio zločin na Ibarskoj magistrali, Radomir Marković je postao poznat kao policajac koji ih je lično tukao, posle hapšenja ispred Skupštine 1993. godine. Tih godina, mnogi kasnije uspešni političari poput Borisa Tadića, pravili su usmeno psihološke profile „partizana“ „četnika“ i „evropskih četnika“, ukazujući da politike koje proizvode, stvaraju pogubnu političku konstrukciju po Srbiju.
Tim manje je jasno zašto osnova te konstrukcije nije demontirana posle Petog oktobra 2000. Njeni se obrisi pokazuju u ovakvim i sličnim aferama, dajući za pravo građanima, koji po internet forumima ostavljaju paranoične zaključke da ne samo poslednjih 20, nego već više od 70 godina, mehanizam vladanja Srbijom nije suštinski promenjen.
A suština je zastrašivanje i nekažnjivost, što je jednostavna formula bezakonja. U bezakonju je, ako je to potrebno objašnjavati, sve ostavljeno pojedincu. I njegovom ličnom doživljaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
