Sve je počelo pre nekih godinu i po dana u leto 2016. na 35. i 36. sednici Senata Univerziteta u Kragujevcu.
Na kojima je, u dopuni dnevnog reda, a pod tačkom 7.3, trebalo da bude doneta odluka „o produženju radnog odnosa dr Slavici Đukić Dejanović, redovnoj profesorki Fakulteta medicinskih nauka“, „u trajanju od dve godine nakon sticanja uslova za penziju“, što zakon dozvoljava pod određenim uslovima.
Produženju radnog odnosa profesorke (i ministarke ) dr Slavice Đukić Dejanović tada se usprotivio rektor Univerziteta u Kragujevcu dr Nebojša Arsenijević, pripretivši članovima Senata da će, ukoliko Đukić Dejanović izglasaju ostanak na FMN, on da podnese ostavku na rektorsku funkciju…Protiv dr Nebojše Arsenijevića poslednjih dana i nedelja vodi se, reklo bi se, gotovo nezapamćena kampanja. Za „krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti“, za nepotizam, malverzacije, bahato i nepristojno ponašanje i za šta sve ne, već je optužen, zbog čega, i on i deo javnosti očekuju i njegovo eventualno hapšenje. Pogotovu ukoliko nastavi da ignoriše poruke i pozive da se skloni sa rektorskog položaja.
„Nije smeo da se zameri Slavici. Ne samo zato što su u rodbinskim odnosima, nego pre svega zbog toga što ga je ona stvorila. Ko bi danas u akademskoj zajednici bio Nebojša Arsenijević da nije bilo Slavice Đukić Dejanović, komentarišu po kragujevačkim kuloarima poznavaoci (ne)prilika na ovdašnjem Univerzitetu. Istovremeno sugerišu da se u rečenom slučaju radi o „obračunu u familiji“, pri čemu pojam familija ima i ono šire, pežorativnije značenje, pošto su ostali „hajkači“ protiv dr Nebojše Arsenijevića manje više bili deo istog kruga, dok tikva, zbog prevashodno ličnih interesa, nije pukla.
No, da li je rektor Univerziteta u Kragujevcu, dr Nebojša Arsenijević, ekskluzivno žrtva hajke koju protiv njega vode politički moćnije kolege. Taman posla: Nebojša Arsenijević je svojim ponašanjem i postupcima na funkciji rektora uveliko kreirao sliku koju šira javnost u poslednje vreme o njemu ima. Tačno je, naime, da na Univerzitetu u Kragujevcu ima nepotizma, raznoraznih malverzacija, teških nepravilnosti vezanih za sticanje akademskih zvanja, pri čemu upis njegovog sina na doktorske pre okončanja osnovnih studija nikako nije izuzetak te vrste. Naprotiv, javna je tajna da takvih slučajeva na kragujevačkom, ali i ostalim srpskim, i to državnim univerzitetima ima bezbroj.
Nebojša Arsenijević je, otuda, samo izraz sveprisutnog društvenog posrnuća i totalnog urušavanja sistema vrednosti u svim društvenim delatnostima, a samim time i u obrazovnom sistemu. Zato nije tačno da je sve počelo pre godinu i po dana. Sve je počelo još tamo krajem 80-ih prošloga veka, a aktuelne posledice toga su, kad je visoko obrazovanje u pitanju, afera „Indeks“ i „slučaj rektor“ u Kragujevcu, fakultetska diploma Tomislava Nikolića, doktorati Siniše Malog, Nebojše Stefanovića i Aleksandra Šapića…
Zato više no licemerno zvuči poslednji poziv Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ministru prosvete Mladenu Šarčeviću da spreči urušavanje ugleda Univerziteta u Kragujevcu. Kog ugleda?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
