Industrijska nemoć

S obzirom da je industrija grana koja treba da bude zamajac a ne instrument za stagnaciju privrede jedne zemlje podatak je zabrinjavajući. Koliko je situacija loša najbolje ilustruje podatak da sve ostale zemlje u regionu beleže industrijski rast od tri odsto. Ako se zna da se sve one suočavaju sa istim problemima kao i Srbija postavlja se pitanje zašto industrijska proizvodnja opada samo u našoj zemlji.

Stručna javnost povodom toga nema dilemu. Osnovni problem je u tome da teške industrije u Srbiji gotovo da i nema što predstavlja veliki nedostatak. Samim tim industrijska preduzeća imaju veoma mali udeo u izvozu robe u inostranstvo. U proteklom periodu aktuene vlasti su ugasile veliki broj industrijskih preduzeća, od kojih su neka imala veoma značajnu ulogu u izvozu, poput pančevačke Azotare, pa je nakon toga kada je reč o toj privrednoj grani knjiga spala na dva slova, Železaru Smederevo čiji je vlasnik kineska kompanija HBIS i Fijatovu fabriku automobila u Kragujevcu.

Dovoljno je da samo jedna od te dve fabrike, iz određenog razloga, stagnira sa proizvodnim rezultatima da automatski nastupi pada industrijske proizvodnje na nivou cele države. U konkretnom slučaju važan faktor koji utiče na smanjenje industrijske proizvodnje je taj što je u odnosu na prošlu godinu Fijat u ovoj proizveo polovinu automobila manje. Međutim, agoniji tu nije kraj jer upućeni nagoveštavaju da uskoro sledi remont u Železari Smederevo što će dovesti do novog smanjenja industrijske proizvodnje u zemlji.

Zaključak je veoma jasan, ne samo da je za Srbiju karakterističan veoma nizak životni standard i mala kupovna moć stanovništva, već i statistički podaci pokazuju da ekonomska situacija nije ni malo ružičasta kakvom vlast želi da je prikaže. Jedini način da se to promeni je značajnije povećanje izvoza industrijskih proizvoda a toga neće biti sve dok u Srbiji ne bude sproveden neopohodni proces reindustrijalizacije. Samo tako privreda u našoj zemlji može izaći na „zelenu granu“.