Kolika je inflacija u Srbiji? Ako pitate ekonomiste oko 12 odsto. Ako pitate građane bar duplo više. Verovatno da bi se situacija prikazala ružičastijom, u pojedinim medijima počela je da se pojavljuje i brojka od 6,2 odsto. Naravno, u pitanju je svojevrsna obmana – radi se o rastu cena samo od početka godine do danas, što je potpuno irelevantno, jer se inflacija računa na godišnjem nivou.
Međutim, čak i 12 odsto, koliko Vlada tvrdi da je rast cena u ovom momentu i „manje od 10 odsto“ koliko se obećava do kraja godine, predstavlja drastično niži rast od onog koji praktično svaki čovek oseća kada ujutro ode u prodavnicu. O čemu se radi? Kako je moguće da statistika prikazuje tako malo poskupljenje, a da istovremeno rupa u budžetu poraste toliko mnogo?
Možda najbolje objašnjenje dao je svojevremeno tadašnji guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić: To je zato što građani ne osete pad cene plazma televizora.
Ili drugačije, u proračun inflacije ulaze cene proizvoda koje su mnogima potpuno nebitne, dok one cene koje su zaista važne, ne dobijaju dovoljnu „težinu“ u toj formuli. Recimo hrana. Ekonomisti kažu da je učešće izdataka za hranu u ukupnim troškovima domaćinstva odraz standarda jednog društva. Sa 42 procenta Srbija je po tom kriterijumu među sasvim siromašnim državima (u EU prosek je 10 do 15 odsto). I tu je razlika koju tražimo. Kada bi se inflacija računala tako što bi se uzeli samo oni proizvodi i usluge koje prosečni građani zaista svakodnevno koriste i to u količinama u kojima ih koriste, bilo bi jasno da je rast „lične inflacije“ velike većine građana daleko iznad 12 odsto.
Pogledajte cenu ulja. Pre godinu dana litar je koštao oko 80 dinara, a danas 145 (često i 160). Kilogram piletine bio je 190, dok je sad 260. Kafa je 100 do 105 dinara, a bila je skoro upola jeftinija, voće i povrće poskupelo je za trećinu, a cena hleba je toliko otišla nagore da je država morala da je administrativno ograniči. A to je tek početak.
O ovim činjenicama političari nikad ne govore. Naročito ne u kampanji. Ali građani ne mogu da ih izbegnu. Makar inflacija ove godine i bila ispod 10 odsto, kako se najavljuje, to će biti mala uteha onima koji pola svoje plate daju na hranu, a ostatak na komunalije. Njima pad cene plazma televizora baš ništa ne znači. Nažalost.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
