U Srbiji su nakon izbijanja pandemije korona virusa dramatično pogoršane medijske slobode, konstatovali su u svom godišnjem izveštaju Reporteri bez granica (RSF).
Ističu i da je „Srbija zemlja sa slabim institucijama, u kojoj lažne vesti šire senzacionalistički mediji koje podržava vlada i u kojoj su novinari izloženi gotovo svakodnevnim napadima, i to najviše od vladajuće elite i prodržavnih medija“. I to je zapravo suština bitisanja medija koji nisu pod kontrolom vlasti.
Ako se tome dodaju stalna šikaniranja, napadi – što fizički, što medijski i to na televizijama sa nacionalnom frekvencijom na koje Regulatorno telo za elektronske medije (REM) uglavnom „mudro“ ćuti, i Javni servis RTS, koji je sve drugo nego televizija koja radi u interesu građana, mada je ti isti građani plaćaju, dobijete vrlo sumornu sliku današnje medijske scene u Srbiji.
U suštini, vrlo svesno i brižljivo se poslednjih devet godina radilo na urušavanju profesionalnog novinarstva i njegovog svođenja na propagandu, novinare na držače mikrofona i postavljače besmislenih pitanja, takozvano nameštanje pitanja sagovornicima na volej, sa krajnjim ciljem da se opljune ili medij koji nije po ukusu vlasti, jer radi profesionalno ili opozicija koja kritikuje poteze vlasti.
Kada se tome doda i najnoviji slučaj da nijedna, ne samo privatna nego ni državna štamparija, neće da štampa novi dnevni list Nova, samo zato što iza toga stoji Junajted medija, jer je jasno da će biti vrlo kritički nastrojen prema vlasti, slika medijskog pluralizma u koji se vlast zaklinje u svim svojim izveštajima Briselu, kao i u vladavinu prava koja je u Srbiji skoro pa svedena na incident, više je nego jasna.
Vlast i predstavnici državnih institucija vrlo svesno odbijaju već devet godina da se pojave u ozbiljnim emisijama na ozbiljnim televizijama i da govore o ozbiljnim temama koje muče sve građane ove zemlje – od siromaštva, preko nezaposlenosti, pa do stanja u sudovima i tužilaštvima.
Jer, lakše je hvaliti se nepostojećim uspesima i govoriti kako je neko drugi kriv za nešto što je bilo pre devet, 15 ili 20 godina, a što oni ni za devet godina vlasti ni danas ne uspevaju da isprave.
Jer Miloševićevo doba je za brojne predstavnike aktuelne vlasti bio period blagostanja, a Srbija je baš tada bila svetski rekorder u inflaciji, samoposluge su bile prazne, industrija se raspala, država je ratovala sa svim susedima i kompletnim svetom. Ali njima je tada bilo odlično, baš kao i danas, jer su živeli super dok je narod Srbije gladovao.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
