Ispit odgovornosti

S tim što sama godišnjica nije povod za ovu poruku, koliko činjenica da je Dačić prošle srede, zajedno sa ministrom odbrane, u sedištu NATO u Briselu potpisao Individualni partnerski akcioni plan. Reč je, pojasnio je šef diplomatije, o sporazumu najvišeg stepena saradnje sa zemljom koja ne želi da bude članica ovog saveza. Ipak, temperatura se u javnosti, pre svega u štampi, uvek podiže kada je reč o ovoj temi i to nažalost nevezano za pijetet prema žrtvama NATO bombi. Jer, čini se da se i dalje na neki način veštački podržava dihotomija na one koji tvrde da elite u Srbiji olako opraštaju zlo naneto narodu, i na one koje tvrde da te iste elite, kao i društvo pokazuju da ništa nisu naučili 1999. Dok drugi ukazuju da je Srbija devedesetih jednostavno izabrala pogrešnu stranu, prvi insistiraju da je pogrešna strana „izabrala“ Srbiju. Takvo insistiranje, međutim, u istorijskoj realnosti nije utemeljeno. Niz poteza, uglavom hazarderskih, i faktora, uglavnom iracionalnih, za koji je pre svega bila odgovorna tadašnja vlast, proizveli su zaista strašne i poražavajuće posledice.

Ali, i puko potezanje pouke svodi se na dogmatsko podsećanje, koje ne proizvodi potrebni efekat u javnom mnjenju. Srbiji je preko potrebno da, sećajući se ljudi koji su izginuli, prevaziđe te nerešive dihotomije, i da se okrene sadašnjosti i budućnosti na pozitivan način. Nije da je to nemoguće – na neke su narode padale i atomske bombe, pa su opet izgradili zemlju i normalne odnose sa zapadnim silama. Zbog rastuće ukrajinske krize i sve većeg konflikta između Zapada i Rusije sada je možda izazov racionalnog pristupa veći nego ikada ranije. I elite u Srbiji su pred najvećim ispitom odgovornosti, u kome treba da se pokažu sposobnim da politiku izdignu iznad nacionalne mitologije, a građanima da ukažu održivu perspektivu.