Svojevremeno je u anale beogradskog novinarstva ušao nadahnuti izraz „rudi zora nad Ist riverom“, iz pera tadašnjeg dopisnika uglednog dnevnika. Nad Ist riverom je juče bilo tek popodne, kada je nešto pre ponoći, nakon vanredne sednice Vlade Srbije, na kojoj je dobio jednoglasnu podršku premijer Vučić objavio da će ići 11. jula na memorijalni skup povodom 20. godišnjice zločina u Srebrenici. Time je okončan težak politički dan za Beograd, u kome je u sedištu UN u Njujorku odložena sednica Saveta bezbednosti, na temu Srebrenice.
Objavljujući odluku, premijer nije propustio da ukaže da odlaganje ne proglašava diplomatskom pobedom Beograda, ali je istovremeno pozvao i na gandijevski otpor „stranom uticaju“ na pomirenje u regionu. Teško je ne složiti se i sa Vučićevom poentom da narodi na Balkanu posle prolivene krvi 90-ih mogu koliko-toliko oprostiti „jedni drugima“ sami, bez stranog upliva. Ali za to je potrebno još nešto – iskrena volja. Što podrazumeva da se termini poput „ponosa“ i „poniženja“ ostave po strani, a još više geopolitička tumačenja da je reč o međunarodnom testu Vučićeve demokratske transformacije. Nezavisno od tvrdnje opozicije da je posebno važno da tamo ode i Vučić, kao predstavnik ljudi koji su i 90-ih bili na državnim funkcijama.
Međutim, nemoguće je prihvatiti da se događaj iz prošlosti prikazuje kao nastavak odsutne sudbonosne bitke između dobra i zla. I da se svaka očekivana teškoća, kao na primer mogući sitniji incidenti 11. jula, jer će možda neko od prisutnih dobaciti premijeru Srbije neku verbalnu uvredu, meri ne ljudskim postkonfliktskim aršinima, već mitskim samopožrtvovanjem.
Dakle, iako je Vučićeva spremnost hvale vredna, samo njeno saopštavanje u senci globalnog sukoba velikih sila u UN, gde se takve stvari poslovično i periodično odigravaju neovisno od povoda, ali uvek u skladu sa interesima Kine, Rusije (kojoj bi se mogla u budućnosti desiti slična rezolucija o Ukrajini), kao i i Britanije i Amerike, budi sumnju i da će biti svrsishodna. Odnosno da je politički cilj opravdao sredstvo.
Jer, gestovi pomirenja prosto nisu dobar poligon za demonstraciju političke snage uperene ka domaćem javnom mnjenju i biračima, čak iako u pozadini poziva na Peking i Moskvu. Nikakva nazovi drama nad Ist riverom ne može da gorku političku pilulu pretvori, pardon medijski ispinuje, u diplomatski trijumf. Ali to ne znači da dejstvo pilule nije politički lekovito.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
