Izbora i igara

Pustiš da se igra fudbal i plebs dobija omiljenu zanimaciju. I to nije sve, baš kao u TV šopovima, ako počnete u petak, već u ponedeljak će vam biti dozvoljeno da igrate pred publikom.

Nije da je po tome Srbija posebna, profesionalni fudbal je već krenuo u Nemačkoj i još nekoliko zemalja, ovog i sledećih vikenda lopta će se zakotrljati i u ostatku Evrope.

Ali jeste posebna po činjenici da su se klubovi „samoupravno“ dogovorili da se sezona jednostavno „skrati“, da se odigra samo još četiri kola druge faze takmičenja, a ukine treća faza, takozvani plej-of i plej-aut, koja je imala još sedam kola.

Drugde gde se fudbal već igra ili će se skoro igrati nije bilo nikakvih modifikacija sistema takmičenja, prvenstva će se igrati po ranije utvrđenim propozicijama.

I igraće se da bude završeno i regularno, a ne da bude „kao“ završeno i „kao“ regularno. I biće proglašeni šampioni, i određeni oni koji ispadaju, sve će biti čisto po pravilima koja su ranije postavljena, a u svakoj igri pa i fudbalu, to je neophodni uslov da bi se nešto igrom zvalo.

U Srbiji je „odlučeno“ da se muke prekrate. Igrači su okupljeni da treniraju tri nedelje, posle dva meseca pauze, da bi igrali samo četiri utakmice za dve nedelje. Na pitanje „zašto“ i dodatak „uopšte“ nije zvanično dat nijedan suvisli odgovor, osim da su klubovi tako „odlučili“.

Poluzvanično se provlačilo da je to „preveliki napor“ za igrače posle pauze, kao očigledno „endemski“ razlog jer svi su u Evropi u istoj situaciji, negde je epidemiološka situacija i gora, a nikome to nije palo na pamet. Sasvim nezvanično, i ova četiri kola igraće se samo da bi se odglumila „regularnost“ i promocija šampiona učinila verodostojnijom.

Naime, Crvena zvezda je pre prekida imala 11 bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Partizan, u srpskom fudbalu to se jednostavno „ne stiže“, koliko god se igralo. Dogovoreno je da niko ne ispadne, dakle i zbog toga je ovo „mlaćenje“ bespotrebno.

Jedino je upitno ko će uz „večite“ i Vojvodinu u Evropu, a i to je FSS mogao da reguliše onim „ko plati više“, kao što je odredio za ulaske u viši rang.

Da ne pominjemo da u Srbiji nema problema sa gubitkom od prodaje ulaznica, jer je to u prihodima „statistička greška“, a i TV prava su po težini tu negde.

Kad je još odlučeno da je dozvoljeno i prisustvo publike do 1.000 ljudi, a više ne bi ni bilo osim na proslavi titule, bilo je jasno da se ubrzano radi na „prividu normalnosti“, koji Srbija uostalom već dugo proživljava.

Izbori i fudbal su za to idealni tereni.