Izborni bauk

Ostavljajući po strani motive za ovakav pravac političkog razmišljanja, mediji su smesta otvorili „proročište“. Ali u njemu analitičari i istraživači uopšte ne pokušavaju da naučnim metodama predskažu koja bi stranka mogla da bude izborni pobednik.

To se već zna. Predviđanja se naprotiv odnose na to ko će ispasti sa scene, bilo da će ostati ispod cenzusa ili „otpasti“ od vladajuće koalicije. Predskazuje se dakle, ko će nestati a ko ići u opoziciono „čistilište“. S tim, što će ishod biti sveobuhvatan – pošto se lokalni pokrajinski izbori svakako moraju upriličiti.

Naravno da svaki izlazak na birališta nosi i određeni faktor rizika. Nisu sve tajming, tema i kampanja. Nešto jesu i okolnosti koje se ne mogu uvek predvideti, ali na sceni prosto nema igrača koji deluju sposobni da bi takvu priliku iskoristili. Opozicija, pre svega DS ali i vanparlamentarne stranke, saopštavaju da jedva čekaju izborni dan, ali realno, istraživanja pokazuju da im optimizam nije utemeljen. Ispitivanja javnog mnjenja govore o slaboj podršci DS, ali i o problematičnom rejtingu SPS Ivice Dačića, koji je iako Vučićev koalicioni partner, na političkoj sceni više prepoznat kao tihi rival i opozicija unutar vlasti naprednjacima, nego kao stub vladavine SNS.

Sam Dačić poručuje da se SPS ne plaši opštih izbora ako bih bude, ali ukazuje i da se socijalisti nadaju da premijer neće morati da donese takvu odluku. Socijalisti, zaista, čak i bez obzira na to što imaju svojevrsnu krizu liderstva, u smislu da ni osam meseci posle kongresa, nemaju formirane stranačke organe, u rezultatskom smislu nemaju razloga za strah. Drugo je pitanje da li oni u svojoj dugoj istoriji vladajuće stranke mogu da pređu u opoziciju i da prežive kao opozicija. S druge strane, opozicione stranke mogu da se nadaju nekom proboju samo ukoliko se ukrupne i postave temu za i protiv Vučića, što u ovom trenutku nimalo ne izgleda verovatno.

 Čak i šanse vanparlamentarne desnice u naletu nisu velike ni za preskakanje cenzusa, s obzirom da desnica i dalje ideološki nije načisto da li je potpuno protiv lidera SNS ili ga u određenim potezima potpuno podržava. Kad je takva situacija sa DS, SPS i desnicom, očito je da u tom „sudaru titana“ male stranke sa obe strane granice vlast-opozicija teško da mogu da opstanu, osim ako nije reč o manjinskim gde će delovati pozitivni prag. Zato izborni bauk i ne treba da čudi.