Predsednik Vučić najavio je nedavno žestoku borbu protiv „fudbalske mafije“, navodno zgrožen „čudnim“ rezultatima u poslednje vreme na srpskim „superligaškim“ i prvoligaškim livadama.
Objasnio je on da se za to vreme namnožilo previše domaćih „sitija“ i „psžova“, koji odjednom dominiraju, pobeđuju sve redom, sviraju im se penali, neki drugi im se sklanjaju. I oštro zapretio kako će se država „sa svima njima“ obračunati, da sledeće sezone u Srbiju stiže i VAR, pa da vidimo kako će tada sve biti čisto i regularno.
Najavio je to Vučić kao da je na vlast došao jesenas, pa se, eto, u srpskom fudbalu svašta izdešavalo ove sezone, za šta je naravno kriv bivši režim, a on zbog belosvetskih obaveza i „dijamant“ odgovornosti za sve što se dešava u Srbiji, nije do sad stigao da se time pozabavi. A sada će, navodno, jer mu je dojavljeno da se Srbija, ali i Evropa smeje lakrdijama na stadionima, a to loše utiče na rejting, koji je jedino bitan.
Vučić je autor i svetski antologijske izjave dok je još bio premijer da država ne može da se izbori sa „fudbalskim“ huliganima u Srbiji, otprilike zato što za to nema „političke“ volje, a od tada pa sve do hapšenja Belivuka, on sa huliganstvom nije imao nikakav „problem“. Isti ti momci koji su kao huligani obeleženi na tribinama, i u policijskim dosijeima, godinama unazad su doživeli promenu svesti o Paradama ponosa u Beogradu, postali hipertolerantni na to.
I potpuno zaboravili da su oni u stvari „desničari“, te da bi trebalo non-stop da jašu na „predaji Kosova“. I postali potpuno radikalno lojalni vladajućem režimu, služeći za plašenje naroda po unutrašnjosti na dane izbora i ranije, „privatni“ razbijači bilo kakvih protesta protiv vlasti, koji pritom i biju i „hapse“.
Nije, reče Vučić, mogao protiv njih, pa su mu se pridružili, neki postali biznismeni sa firmama koje dobijaju državne poslove, neki predsednici ili skoro predsednici klubova, neki su ostali samo siledžije ali na „pravoj strani“, samo su neki kao Belivuk izgleda negde preterali.
Borbu sa fudbalskom mafijom predsednik Srbije nije nazvao nemogućom, najavio je to kao sukob sa „zamišljenim“ protivnikom, kao „katu“ što bi rekli karatisti. A biće da lično poznaje, ili makar zna za njih, ili nisu izabrani bez befela njega lično ili nekog njemu bliskog, većinu čelnika Saveza, sudijske komisije, predsednika klubova.
Od kojih je dobar broj odmah po njegovoj „beskompromisnoj“ najavi, ušao u pucanj da da bezrezervnu podršku toj akciji. Kao u filmovima, gde su na mafijaškim sahranama najutučeniji upravo oni koji su sahranu i izazvali.
Bio je to „majageri“ u prazno. Ko će se najesen još toga sećati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
