Izveštaj Evropske komisije i formulacije pogodne za propagandu

Način na koji je napisan i činjenica da je EK izvršno telo čine da je sam izveštaj otvoren za interpretaciju su zapravo najveći problem za razumevanje ovog izveštaja. On predstavlja samo predlog – kako i šta treba popravljati.

Opozicija iz godine u godinu čeka ovaj izveštaj sa ushićenjem, kao potvrdu važnih međunarodnih aktera da svi problemi na koje ukazuju zapravo postoje. Izveštaj koriste kao argument od skupštinskih rasprava do konferencija, dok vlast, pametno, ovaj dokument maltene ignoriše ili mu se nekad pomalo i podsmeva.

Reakcija predsednika Vučića zapravo je najbolji pokazatelj kako se vladajuća garnitura prema izveštaju odnosi, a razlog zašto kao „proevropska“ vlast imaju prostora za to je i više nego jasan. Odgovor je, naravno, litijum i činjenica da EU u Srbiji ima mnogo veći interes od unapređivanja životnog standarda građana i uključivanje naše zemlje u Uniju.

Da li treba da nam znači ovaj dokument?

Kao zemlji koja stoji čvrsto na evropskom putu, bar kako to po potrebi izjavljuju funkcioneri vladajuće koalicije, trebalo bi da nam bude od velike važnosti kako nas procenjuje evropa.

U svakom smislu bi trebalo da nam bude prioritet da u najvećoj mogućoj meri uskladimo naš sistem evropskom. I to kad se tako kaže zvuči logično, ali u ovoj zemlji ništa nije logično, pa ni to.

Evropska komisija već godinama insistira uglavnom na istim stvarima. I u ovogodišnjem izveštaju pominju se isti problemi kao i ranije, od preporuka za otvaranja Klastera 3 u okviru predpristupnih pregovora, preko usklađivanja spoljne politike sa politikom Unije gde se pre svega insistira na odnosima sa Rusijom, do insitiranja na normalizaciji odnosa na relaciji Beograd – Priština.

Iako verovatno ne bismo postali utopija kada bi vlast veći značaj pridavala ovom izveštaju i na našem evropskom putu stoje mnogo veće prepreke od toga, to bi barem bio indikator da vladajuća garnitura koju je, kako tako, izbrao najveći deo građana Srbije ispoljava spremnost za napredak.

Glavni problem je što iz ovog dokumenta svako učita šta želi da tu piše. EK je izvršno telo oni ne mogu u izveštaju direktnije od ovoga da ukazuju na probleme unutar zemalja. Kada u tom izveštaju stoji da na nekom određenom problemu „treba više raditi“ ili da je neophodno da se „u što kraćem roku sprovede neka reforma“, to je isto kao da piše mora.

Ovakva formulacija je, nažalost, pogodna za propagandu, a vladajućoj koaliciji to ide u prilog. To smo mogli da vidimo i kada je bio dostavljen izveštaj prošle godine o izbornim neregularnostima. Tadašnja premijerka Ana Brnabić fokusirala se na formulaciju dokumenta više nego na njegov sadržaj i na taj način kreirala narativ da, jer ne piše eksplicitno da jeste, izborne krađe nije bilo.