Izvinjenje i opanci

Tajming njegovog dolaska simbolički je značajan, imajući u vidu da tek što je formiran novi saziv srpske vlade i da se bliži kraj mandata američkog predsednika Baraka Obame. Poruke koje je javnosti Srbije preneo „drugi čovek Amerike“, po mišljenju mnogih poznavalaca prilika, zapravo, prvi po snazi u vašingtonskog administraciji, nesumnjivo su godile zvaničnom Beogradu.

Bajdenov stav da su Srbija i SAD postali još bliži prijatelji od njegove prethodne posete pre šest godina utemeljen je u stvarnosti. Za razliku od 2009, kada je samoproglašena nezavisnost Kosova, za koju su se SAD neskriveno zalagale, bila sveža rana za Srbiju, situacija je sada povoljnija, budući da se već izvesno vreme vode briselski pregovori Beograda i Prištine. Americi je u interesu i da Srbija nastavi proces evropske integracije i „navijala“ je da budu otvorena poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu u EU. Pored opštepoznate činjenice da Vašington i Brisel dele isti sistem vrednosti, razloge za podršku evropskom putu Beograda svakako treba tražiti u jačanju uticaja Rusije na Balkanu u poslednje vreme.

Iskazivanjem podrške „reformskom kursu“ srpske vlade Bajden je učinio i otklon od često konfuznih i uznemirujućih izjava republikanskog kandidata za novog predsednika SAD Donalda Trampa. On je takođe javno izrazio žaljenje zbog stradalih u NATO bombardovanju 1999. i tako krenuo stopama generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga. Takvi gestovi ne čude ako se uzme u obzir jačanje veza između Srbije i NATO, što se vidi na primeru saradnje u okviru Partnerstva za mir. Najzad, da su odnosi na liniji Beograd – Vašington relaksirani pokazuje zajednička šetnja Bajdena i Vučića Skadarlijom, uključujući kupovinu opanaka i ples gosta iz SAD uz numeru Zvonka Bogdana.

Uprkos svim pozitivnim porukama koje je srpskim vlastima preneo Bajden ostaje da se vidi da li će SAD u narednom periodu imati razumevanja za politiku balansiranja Srbije između Istoka i Zapada. Mada se u saopštenju pres-službe predsednika Srbije Tomislava Nikolića navodi da mu je američki potpredsednik rekao da njegova zemlja ne očekuje od Srbije da se opredeli između Rusije i SAD, veliko je pitanje da li će biti moguće da Beograd ostane u dobrim odnosima sa najvećim igračima na svetskoj sceni ako i kada bude na pragu članstvu u EU.