Jarbol razdora od 265 miliona

Odavno je to izjavio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. Pa kada nešto dođe iz glave predsednika države, onda to mora i da se sprovede u delo.

Tako je, uostalom, bilo (za one koji nisu znali) i sa filmom „Dara iz Jasenovca“, o kojem se danima bruji u Srbiji i šire.

Za jarbol od 80 metara i sa zastavom od 30 metara se očito naš novac neće štedeti.

Zahvaljujući Ne davimo Beograd javnost je saznala da je u najnovijem planu javnih nabavki Sekretarijata za investicije grada Beograda najveća investicija za 2021. godinu, u iznosu od čak 262 miliona i 200 hiljada dinara, upravo opredeljena za izgradnju jarbola na Ušću.

Plus na trošak za „Izradu tehničke dokumentacije i izvođenje radova na postavljanju jarbola i uređenju platoa na lokaciji park Ušće“ treba dodati i milion dinara za tehnički pregled radova i šest miliona dinara za stručni nadzor.

Dakle, novi nacionalni simbol, posle pompeznog Stefana Nemanje sa mačem umesto krsta, koji nadgleda da li smo dovoljno patriote, biće postavljen na Ušću.

U ovom vremenu bahatosti, korupcije i neznanja, stvarno nije potrebno postaviti pitanje zašto je izgradnja jarbola skoro duplo veća od dogradnje i rekonstrukcije OŠ „Stevan Sremac“ u Dobanovcima, gde je planirano 189 miliona dinara, ili radova radova na dogradnji, nadgradnji, rekonstrukciji i adaptaciji objekta Omladinskog pozorišta „Dadov“, za koji je predviđeno 115 miliona dinara?

Jer, nažalost, navikli smo na nenormalno trošenje naših para iz budžeta. Setimo se samo fontane na Slaviji, na koju, na primer, gledaju deca iz Tiršove, kojoj su pare potrošene na tu nebulozu bile daleko potrebnije.

Izgradnjom jarbola, kako kaže Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograd, nastavlja se trend gradske uprave da megalomanskim nacionalnim simbolima prikrije nesposobnost u upravljanju gradom i skrene pažnja s gomile problema sa kojima se svakodnevno suočavamo.

Dovoljno je samo otvoriti prozore ujutru i udahnuti zagađen vazduh da shvatimo kako Vučićev režim troši naš novac na uzaludne stvari umesto na one od vitalnog značaja za naše živote.

Dodajmo tu i guranja u javnom prevozu, manjak vozila, a od izgradnje metroa dobijamo samo prazne priče.

Toliko je siromašnih u Srbiji, dece koja gladuju, ugroženih grupa na svakom koraku, zdravstveni sistem pri pucanju, a vlast ulaže u nacionalne simbole koji nas još više međusobno dele.

Mada, to je ono što upravo i žele: „Zavadi pa vladaj“, rasipaj novac građana i uživaj u životu. Jarbol nam sigurno neće umanjiti svakodnevno beznađe u kojem živimo već devet godina. Metro bi možda i mogao.