Javna trgovina

Držeći se te tradicije, Vlada je mudro oćutala kada je Beko, gostujući u jednoj od TV emisija, „bacio rukavicu“ i ponudio državi da kupi njegov većinski paket akcija. Na to se „primio“ gradonačelnik Beograda, opet pred kamerama, izjavljujući da bi Grad mogao da plati cenu po kojoj je Luka prodata. Pristojno sačekavši, Beko je objavio da bi ponudu prihvatio, ako bi bila uvećana za kamatu koju država plaća inostranim bankama kada se kod njih zadužuje, i dodao da je već angažovao konsultantsku kuću koja bi trebalo da proceni vrednost kompanije. Proces cenjkanja je počeo, i sada bi valjalo sačekati pristojno vreme za Đilasov odgovor.

Pritom, vrlo su dobre šanse da do te transakcije i dođe, jer je za obe strane trenutak više nego povoljan. Beko je, prema nekim najavama odlučio da povuče svoje poslove iz Srbije optužujući, uzgred, vlast da reketira privrednike. Ko ga je i koliko reketirao, nismo ni očekivali da saznamo, ali izgleda da je takvoj odluci više doprineo pritisak politike, koja ga je prozivala zbog „nepristojnog bogatstva“ ili Verice Barać, koja je imala mnogo konkretnije primedbe. Čašu je verovatno prelilo nedavno pismo Evropske unije sa spiskom dvadesetak sumnjivih privatizacija, od kojih je u najmanje pet učestvovao Beko kao kupac.

S druge strane, Đilas bi kupovinom Luke sa vrata skinuo neizvesnost sudskog spora oko vlasništva nad skoro 200 hektara zemljišta u centru grada. Takođe, bar za tu najvažniju, međunarodnu rečnu luku, otklonio bi primedbe koje je EU uputila pre dve godine, da je Srbija lošom privatizacijom tih resursa dovela u pitanje bezbednost plovidbe Dunavom. Politički poeni se podrazumevaju, kao što je jasno da ni Beko neće biti na gubitku. Samo ako se dogovore oko kamate.