Jedan čovek je sve

 Jer, setimo se, mnogo puta su različitim povodima tu grupe građana nastojale da nađu prostor za protest. Mnogi su štrajkači glađu tu pokušavali da osnuju protestni punkt. Povodi su bili različiti, ali sa uvek istom suštinom – nastojanjem da se izbore za pravdu, odnosno da otklone nešto što smatraju nepravdom.

Bivali su tu i prosvetni radnici, i studenti, i veterani ratova 90-ih. I zaduženi u švajcarcima, smatrajući da se banke zelenaški odnose prema njima. I kupci stanova koji su već jednom prodati drugim kupcima. I radnici uništenih preduzeća, i mali akcionari, i malinari, i taksisti u protestnoj vožnji… Čak u jednom navratu i nezadovoljni načinom dodele državne pomoći za poplavljene. Mnogi su dakle, nastojali da skrenu pažnju vlasti na svoj problem pred vratima Vlade Srbije.

Sva ta nastojanja dosad su najveći domet imala u eventualnoj blokadi saobraćaja kroz Nemanjinu, jednu od važnijih gradskih saobraćajnica, i u najboljem slučaju, u udarnim prilozima u medijima.

Ali, prvi put sada, građani su pojedinačno mogli da se lično obrate premijeru Vučiću i da mu u direktnom razgovoru zatraže rešenje. Poneki slučajevi jesu i rešeni – predsednik Udruženja pčelara pohvalio se RTS da je u petak dogovorio sa premijerom formiranje operativne radne grupe za suzbijanje falsifikata meda.

Deo analitičara požurio je da pozdravi ovaj način komunikacije držeći da je reč o jačanju veze vlasti sa realnošću u kojoj živi Srbija.

Međutim, suština je nešto drugo. Premijerov direktni razgovor sa građanima, isto kao i ogromno interesovanje i posećenost tog događaja, a i izuzetna i razumljiva medijska praćenost, govore o modelu vlasti koji se uspostavlja. Podsetimo, premijer je ovaj koncept direktne komunikacije najavio pre dve nedelje govoreći o novinama u radu buduće vlade. Novu vladu nemamo, ali imamo premijera kao konstantu. I to premijera koji stalno ističe da legitimitet za svoje odluke crpi direktno od naroda, što pokazuje rezultat izbora.

Kad recimo govori o protestima protiv Beograda na vodi i noćnog rušenja u Savamali, ili o političkim protivnicima i njihovim kritikama, premijer ne propušta priliku da istakne visoku rejting podršku koju uživa. I masovnost događaja u petak jeste potvrda tog rejtinga. Ali je i potvrda da je podrška zasnovana na očekivanjima građana. I ta su očekivanja, opravdana ili ne, ali svakako kompleksna i ne može ih rešiti jedan čovek, makar bio i premijer. Nego, samo efikasna državna uprava i demokratske institucije, zasnovane na vladavini prava, a ne (samo)volju vladara. A to podrazumeva kompetentnost i podelu vlasti. Ne milost i dobru volju jednog čoveka, makar bio i najpopularniji političar sa najvećom vlašću u rukama.