Jermeni, Indijanci i Crnci 1

Američki predsednik Džo Bajden ispunio je još jedno predizborno obećanje.

Zločine počinjene nad Jermenima tokom Prvog svetskog rata u Osmanskom Carstvu, nazvao je genocidom, čime je naljutio Tursku, nekada bliskog saveznika.

S druge strane, Jermeni širom sveta, od Jerevana do Los Anđelesa, od predsednika i premijera Jermenije Armena Sarkisjana i Nikole Pašinjana do najpoznatije rijaliti zvezde Kim Kardašijan slave Bajdenovu odluku.

Pre SAD, tridesetak država je zločine, deportaciju i masovna ubistva Jermena, koji su počeli 24. aprila 1915. okarakterisalo kao genocid u kome je stradalo oko 1,5 miliona ljudi.

Turska se sa takvim viđenjem ne slaže.

Ova država i njen predsednik Redžep Taip Erdogan priznaju da su Jermeni stradali, ali odbijaju upotrebu termina genocid, navodeći da su žrtve rezultat građanskog rata i gladi, a ne sistematskog ubijanja.

Takođe navode da je broj poginulih Jermena preuveličan i da su u isto vreme stradali i pripadnici drugih nacija i vera.

Zvanična Ankara je odbacila i osudila ocene Vašingtona da je nad Jemenima počinjen genocid i poručila da bi SAD trebalo da sagledaju i sopstvenu prošlost i sadašnjost.

Prevedeno na „naški“- „A šta ste vi radili Indijancima i Crncima?“.

Ankara tvrdi da će ova odluka Vašingtona negativno uticati na odnose dve zemlje i najavljuje da će tek odgovoriti SAD.

Vašington, pak, poručuje da genocid ni na koji način ne povezuje sa Republikom Turskom, sa kojom žele čvršće veze.

Dve zemlje su godinama u vrlo zategnutim odnosima, ali obe strane su svesne da im interesi nalažu da očuvaju savezničke odnose.

Zato je u pravu ruski senator Aleksej Puškov koji je ovu „epizodu“ u američko-turskim odnosima ocenio kao „veliku buru, ali u čaši vode“.

Primećuje da je Turska na ranije odluke pojedinih država, najpre verbalno žestoko reagovala, ali je onda došlo do smirivanja.

„Odnosi sa Francuskom, Nemačkom i drugima malo su se zaoštrili, ali su sačuvani. Turska nije napustila NATO, niti će. Tako će, najverovatnije, biti i sa reakcijom Erdogana na Bajdenovu odluku“, predviđa Puškov na svom blogu.

Indikativno je da su Bajden i Erdogan razgovarali dan pre no što je američki predsednik objavio saopštenje o genocidu.

Prema saopštenjima obe strane, predsednici SAD i Turske založili su se za poboljšanje međusobnih odnosa i dogovorili sastanak u junu.

Turskoj sigurno ne odgovara da sa najmoćnijom zemljom bude u još lošijim odnosima, ali ni SAD ne bi da Ankaru još više gurnu „u naručje“ Moskve i Pekinga.

Zato će verovatno neko „primirje“ biti postignuto, a šta mi, Balkanci, možemo iz ovoga da naučimo?

Nažalost, dugoj istoriji zločina i genocida, naše zemlje i narodi su dali značajan doprinos. Bilo bi bolje da se sami sa njima suočimo, nego da nam veliki i moćni „zakucaju na vrata“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari