Ako je javnost bila gotovo saglasna da Veljina koncesija za izgradnju autoputa od Horgoša do Požege nije valjala ništa, između ostalog i zbog toga što pojma nismo imali šta u ugovoru tačno piše, vrlo je verovatno da će se sličan stav formirati i prema poslu koji je za deo te iste saobraćajnice, samo od Ljiga do Požege, sklopljen sa Azerbejdžanom. I ovde su još nepoznati detalji ugovora, ali čak i da je ne znam koliko povoljan i da smo svi podjednako ubeđeni da nam je izgradnja koridora 11 neophodna, ostaje dilema kako će još jedan kredit ova osiromašena država moći da vraća.
U priču se uvlači još pitanja. Nije dovoljno jasno zbog čega za četiri godine nije bilo moguće pronaći domaća sredstva i izvođače, kako je to na početku svog mandata najavljivao ministar Milutin Mrkonjić, pokušavajući da nas uteši zbog raskinutog koncesionog ugovora koji je sklopila vlada pre njega? Jasno je zbog čega je ceremonija potpisivanja sprovedena upravo sada, jer izbori su na pragu i nije na odmet zaključiti jedan tako veliki posao koji će, procenjuju štabovi, doneti glasove zapadne Srbije. Ali, ne zna se da li će ugovor opstati posle izbora, jer je ovde već postala tradicija da nova vlada raskida sve što je moguće i za iste poslove bira nove partnere.
Neki tvrde da je tu u pitanju neka provizija, ali njih ćemo svrstati u zlonamerne. Jer, u Srbiji uopšte nema dokaza da je bilo ko uzeo procenat od posla sklopljenog u ime države. Dalje, niko još nije najavio plan kako će se od Požege doći do Boljara, što bi čitavom poslu dalo smisao, naravno pod uslovom da i za Crnu Goru taj autoput bude prioritet. Na kraju, ako eliminišemo potrebe predizbornog marketinga kao razlog, nema razumnog objašnjenja zbog čega je glavni akter svečanog potpisivanja bio Boris Tadić, bivši predsednik, a sadašnji kandidat za istu funkciju.
Manje važnim pitanjima nismo se bavili, iako neki krugovi ozbiljno zameraju zbog toga što nije bilo tendera, a drugi to što su baš Azerbejdžanci uzeli posao. Ali, reč je o partnerima koji su već radili u Srbiji, a ozbiljne aranžmane imaju i s nekim drugim evropskim državama. Drugi je problem to što će domaće firme opet biti samo podizvođači, pa im i u ovoj kapitalnoj investiciji izmiče kajmak zarad viših državnih interesa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
