Kada pogledamo kroz istoriju, vozovi su, od momenta kada su se pojavili, označavali neke bitne trenutke u političkim i društvenim zbivanjima u svetu.
Jedna od slika koja nepogrešivo označava svo zlo koje fašizam nosi sa sobom su svakako zatvoreni vagoni kojima su nacisti deportovali ljude u koncentracione logore…
Početkom ’90-ih, glavna predratna medijska propaganda se očitavala u „proverenim informacijama“ da, po hrvatskim vestima, u Vinkovcima „četnici izbacuju ljude iz voza“, da bi isti dan u medijima u Srbiji osvanula vest da u Vinkovcima „ustaše izbacuju ljude iz voza“. A onda je došla 1993. godina i desio se zločin u Štrpcima kada je oteto 18 Bošnjaka i jedan Hrvat, „skinuti“ sa voza Beograd-Bar, koji su svi potom ubijeni.
Na željezničkoj pruzi Zagreb-Beograd, dugoj 412 kilometara, i koja je bila simbol bratstva i jedinstva Jugoslovenskog naroda, vozovi su prestali da saobraćaju.
Tokom devedesetih, dok su se uništavale pruge i po Vojvodini, u javnom prostoru se nije moglo pobeći od folk muzike sa tekstovima koji su veličali srpske „junake“ i u kojima je isticana nedvosmislena mržnja prema onim „drugima“. U autobusima, kojima ste jedino mogli putovati između dva grada, bili ste prinuđeni da i po nekoliko puta, za sat-dva koliko je vožnja trajala, čujete
„Ne volim te Alija, zato što si Balija“, sa sve stihom „nosila ti Drina sto mudžahedina“…
Upravo su iz tog doba roditelji današnjih desetogodišnjaka, iz tog su doba i nastavnice i nastavnici koji se „hvataju“ u vozić na proslavi završetka IV razreda osnovne škole i to u uglednoj novosadskoj školi „Vasa Stajić“ u kojoj su, tokom perioda bratstva-jedinstva, stasale generacije koje su imale predmet „jezik sredine“ i učili, na primer, mađarski ili slovački jezik.
Ovaj događaj je važan signal za sve škole i za pedagoge, a naterao je i pojedine aktuelne političare da se oglase povodom „slučaja“, upravo one koji su bili aktivni i u vlasti tokom devedesetih, vlasti koja je činila zločine.
Upravo u Novom Sadu, upravo u gradu u kojem se to desilo, upravo u gradu koji upravo nosi titulu Evropske prestonice kulture, gost na tribini Krokodil festivala, Boris Dežulović kaže da smo došli dotle da „klinci od trećeg, četvrtog razreda osnovne škole pristaju na nacionalističku paradigmu, da su mladi lobotomizirani i da im je ubijeno svako kritičko mišljenje“.
I strašno zvuči kada on kaže da su to „upropaštena deca“. Jer, istina je strašna.
I džaba onda proradi najsavremeniji voz „Soko“ koji te brzinom svetlosti doveze do prestonice, kada imaš omladinu koja ga kamenuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
