Kad se Tramp seti Srbije

Nije prošao ni mesec od kako je preuzeo predsedničku funkciju, a po ceo dan potpisuje neke izvršne naredbe, sastanci se nižu, telefonsku slušalicu ne može da spusti (Putin, Merkel, Abe, Erdogan… svi žele da „razmene koju reč“ s njim), Senat još bira članove njegove administracije, sud, mediji, demonstranti ne daju mu da „diše“…

I u takvoj gužvi Tramp se setio 15. februara i Dana državnosti Srbije. Mnogi građani Srbije se još nisu navikli na ovaj „novi“ praznik, ali Tramp je već 9. februara poslao čestitku kolegi predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću.

U ime američkog naroda Tramp je čestitao Nikoliću Dan državnosti Srbije, navodeći da “očekuje produbljivanje važnog partnerstva dve zemlje i nastavak zajedničkog truda kako bi se osiguralo da oba naroda obezbede svetliju i prosperitetniju budućnost, obeleženu mirom, napretkom i dobrim odnosima”. Predsednik Nikolić zahvalio se američkom kolegi Donaldu Trampu na čestitki, ističući da se raduje zajedničkom radu u narednim mesecima, u korist naroda obe države. I to porukom na Tviteru?

Informaciju o Trampovoj čestitki Nikoliću odmah su zabeležili mediji i postala je važna vest. Da li je Trampova čestitka dokaz da, pored Rusije, Nikolić može da računa i na podršku SAD? I to, baš zgodno, koji dan pre nego što vladajuća SNS izabere svog kandidata za predsedničke izbore. Da li je čestitka iz Vašingtona znak da Beograd može da računa na ozbiljniju političku podršku SAD? Ili je možda ipak samo reč o protokolarno-diplomatskom običaju koji u svetu odavno vlada?

Politička (zlo)upotreba diplomatske komunikacije na visokom nivou nije specifičnost Srbije. Predsednici i premijeri zemalja mnogo većih od Srbije prosto su se utrkivali ko će pre da se čuje s Trampom i čiji će razgovor trajati duže. Još ako im predsednik SAD nije zalupio slušalicu…

Niti je izum aktuelne vlasti. Borisu Tadiću je 2008. predsednik Putin čestitao jubilarni, 50. rođendan. I ta „lična“ čestitka je imala političku konotaciju. „To je i podrška Rusije Srbiji i lična podrška Tadiću za politiku koju je do sada vodio“, tvrdili su u tada vladajućoj DS. Imao je Tadić dobre veze i sa Zapadom, pa je američkom predsedniku Bušu povodom trogodišnjice napada Al Kaide 2004. godine uputio „privatno“ pismo koje je objavljeno i u medijima.

Dobro je dok se ministri, premijeri, šefovi država dopisuju i tvituju. Samo što ne treba takvom načinu komunikacije pridavati preveliki značaj i treba poštovati diplomatski protokol. Britanskoj kraljici se tako ne šalju pisma sa političkom porukom. A i ne zna Elizabeta II ni srpski ni ćirilicu.