Kad se Vlada pravi mrtva

Cilj pomenutih naprava bio je vrlo praktičan – onemogućiti radnicima da uspešno izvršavaju samoubistva skokom sa krova fabrike. 

Koliko spratova ima Gošina fabrika u Smederevskoj Palanci ne znamo, ali ako je dovoljno visoka, možda bi novi/stari vlasnik mogao da razmisli o ovakvoj modernizaciji. Jer se prekjuče dogodilo da je već drugi radnik ovog vagonaša pokušao da se ubije. Prvi je uspeo, dok su ovog kolege spasile.
Posle prvog samoubistva Vlada Srbije pravila se mrtva. Apsolutno nikakve reakcije nije bilo, sve dok Boško Obradović nije snimio reklamu u jeku predizborne kampanje, u kojoj prosto stoji pred fabričkom kapijom i gleda u znak Goše na vrhu pogona.

Onda je Danas počeo uporno da izveštava o smrti radnika, pa se i par drugih medija pridružilo temi, pa je štrajk u Goši dobio na glasu i onda je Vlada lenjo, nevoljno, obećala radnicima jednokratnu pomoć, koju je vlasnik trebalo da isplati. Rad se nastavio, a obećanje do kraja nije ispunjeno.
Sada je drugi radnik pokušao da se ubije i Vlada se opet pravi mrtva. Opet ni reči. Kako u prvom slučaju nije bilo prikladno ružiti predizbornu kampanju crnim vestima, tako danas nije prikladno ružiti proslavu inauguracije. A čovek je uz to i preživeo, pa je valjda i potreba za reakcijom manja.
Kako su preneli lokalni mediji, nesrećnik koji je probao da sebi skrati muke išao je više puta do generalnog direktora „da moli za platu“. Nije je dobio. Onda je išao da traži neplaćeno odsustvo da na drugom mestu zaradi za sebe i majku, pošto je pre dva meseca sahranio oca. Ni to nije dobio. Onda je probao samoubistvom.

Država jeste kriva za ovo. Ali ne zato što radnicima nije dala plate, pomoć, subvencije, već zato što Gošu nije oterala u stečaj. Ne sada, ne pre godinu dana, već onog trenutka kada je vlasnik Goše tek počeo da kasni sa plaćanjem plata, doprinosa i poreza. Onog trenutka kad radnici nisu bili toliko iscrpljeni bedom, a firma je još imala imovine za naplatu ovih dugova. Stečaj, prokažena reč koja znači neuspeh, jedini je lek za ovakve „gazde“. Umesto stečaja, Vlada više voli tepih, pod koji pomete sve štrajkove i prazne džepove radnika, sve dok jedan, pa drugi ne počnu da skaču s krova.
Juče je došla i druga vest: Radnici Fijata počeli su štrajk, tražeći da im se plate podignu s 38.000 na 45.000 dinara. U poređenju s Gošom deluju osiono i nezahvalno. Ali nisu. U pravu su. Oni i treba da se bore za svoje plate pre nego što dođu dotle da Vlada doveze tepih i metlu i u Kragujevac, jer će tada biti kasno. To ne znači da nužno moraju dobiti plate kakve traže, ali znači da se s njima mora razgovarati. Pa kako se dogovore. Neka jednom pobedi tržište.