Ni pauza u održavanju protesta na ulicama Beograda, ni ponovni skup u saradnji sa ljudima iz drugih gradova, nije uspela da oživi energiju i masovnost s početka aprila. Postoji još jedna šansa da se to dogodi – a to je najavljeni skup na dan kada Vučić bude polagao predsedničku zakletvu.
To je i poslednja šansa da najuporniji demonstranti shvate šta je problem da protest politički uspe. A to je da se ne može izbeći povezivanje sa opozicijom – odnosno opozicionim političarima, poslanicima i strankama.
Jer, ljudi su izašli na ulice povodom jednog konkretnog političkog događaja – predsedničkih izbora, bez obzira na širinu i dubinu njihovog nezadovoljstva. Šireći ili sužavajući zahteve, mimo tog događaja, dogodilo se upravo ono što je vlasti najviše odgovaralo – izbegnuta je dinamika između poteza vlasti i poteza demonstranata. S jedne strane, razumljivo je zašto su organizatori „Protesta protiv diktature“ tako postupili. Reč je o težnji da izbegnu saradnju sa opozicionim strankama i predsedničkim kandidatima koje smatraju kompromitovanim i delom establišmenta. I to je u osnovi dobra politička logika, uprkos tome što su ih javno prekorevali poznati opozicioni čelnici, tvrdeći da je loše izbegavanje onih koji su se borili protiv Miloševića. Jer, u političkoj realnosti borci protiv Miloševića imali su svoje vreme na vlasti, i pokazali su šta su pokazali – uostalom Vučić i SNS su direktna posledica njihovih postupaka.
Ali, demonstranti su grešku napravili odbijajući da prihvate da nova opozicija mora da nastane na ruševinama stare. Na ovim predsedničkim izborima najveći broj glasova posle Vučića odneli su novi kandidati pod svojim imenom, koji nisu stranački lideri. I koliko god delovali kao tipični predstavnici establišmenta, trebalo im je dati šansu. Doduše, i ti su kandidati pokazali višak sujete i manjak političke inteligencije – kao da je najgora stvar da ih izvižde opozicioni demonstranti. To je mogla da bude jedna neprijatna situacija brzo zaboravljena nekim sledećim zajedničkim okupljanjem ili performansom.
Rečju, demonstranti i koliko toliko nova lica u opoziciji, barem neka od njih, trebalo je da daju šansu jedni drugima, umesto da svako brani svoju poziciju. Ali, nije to nešto što ne može da se prevaziđe. Međutim, i jedni i drugi moraju da imaju u vidu da u politici postoji nešto što se zove momentom ili talasom, koji treba uhvatiti. I ako se to propusti, sledeći neće doći odmah, i ne tako lako.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
