Kako upokojiti fašizam

Događaj koji je dolio ulje na vatru zbio se proteklog vikenda, kada je Autohtona hrvatska stranka prava ispred prostorija Srpskog narodnog veća u centru Zagreba održala protest sa pokličima „Za dom spremni“. Povod za organizovanje tog skupa bio je zaključak odbora Hrvatskog sabora o uklanjanju nedavno postavljene spomen-ploče u Jasenovcu sa navedenim ustaškim pozdravom. Istoga dana, navijači FK Hajduk iz Splita na derbiju sa Dinamom uzvikivali su antirsrpske parole, poput „Ubij Srbina“ i „Srbe na vrbe“, poručivši tako šta misle o ujedinjenju vodećih klubova bivše SFRJ u zajedničku ligu.

Umesto osude najnovijih incidenata, hrvatske vlasti pribegle su već viđenom scenariju, koji bi se mogao nazvati „znakovita šutnja“, dok je šef hrvatske diplomatije Davor Ivo Štir ponovo pomenuo „bolnu temu“ za Srbiju, ocenivši da će kanonizacija Alojzija Stepinca biti „radostan dan“. Kardinal Stepinac se, podsetimo, tokom Drugog svetskog rata priklonio NDH, na čelu sa Pavelićem, pa se njegova uloga ne može posmatrati izdvojeno iz konteksta zločinačkog ustaškog režima. „Zakopavanje u prošlosti“ nije odlika samo političara iz Hrvatske, već je svojstvena i pojedinima u Srbiji, koji se zalažu za rehabilitaciju ličnosti kao što su Dragoljub Mihailović i Milan Nedić.

Srpsko-hrvatsko „varničenje“ nedvosmisleno utiče na proces pridruživanja Srbije EU, što belodano pokazuje „rampa“ Zagreba na otvaranje poglavlja 26, uz poruke da se moraju poštovati evropski kriterijumi, poput principa o zaštiti prava nacionalnih manjina. „Recept“ koji zagovara Hrvatska bio bi, naravno, dobrodošao, ali „kvaka“ je u tome što sami Hrvati od kako su primljeni u okrilje EU uglavnom u praksi ne primenjuju ono što savetuju svojim susedima, o čemu govori i nedavna „čokoladna afera“. Dok Evropska unija podrazumeva i jedinstveno tržište, hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović izvinila se što je dubrovačkim đacima delila srpske čokoladice, skrušeno ukazujući da se „to više neće dogoditi“.

U trenutnim okolnostima deklaracija koju je Grabar Kitarović prošlog leta potpisala sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem izgleda kao spisak lepih želja, a stiče se utisak da su izneverena i očekivanja da će se situacija poboljšati nakon formiranja vlade Andreja Plenkovića u Zagrebu. Ipak, ostaje nada da će EU „na kraju dana“, kada reši sopstvene probleme, intervenisati u cilju unapređenja odnosa među susedima, budući da su srpsko-hrvatski odnosi „kičma“ Zapadnog Balkana.