Ušli smo u tešku i mučnu kampanju, a da izbori još nisu raspisani niti se zna na kojim će sve nivoima biti održani, budući da se čovek od čije odluke i procene sve to zavisi – Aleksandar Vučić – izjasnio da će mu ovo doći na agendu u januaru ili februaru.
Bilo je dovoljno da Nova srpska politička misao izađe u javnost sa rezultatima istraživanja javnog mnjenja po kojima nekadašnji šef diplomatije Vuk Jeremić ima šansi da postane predsednik Srbije, pa da se koliko dve nedelje kasnije zahukta slučaj „Topčider“. U kome se bez jasnog povoda, ali sa jasnom namerom kompromitacije, Jeremić, koji je tada civilno služio vojsku u kabinetu Borisa Tadića, dovodi u vezu sa zataškavanjem rezultata istrage o pogibiji dvojice gardista. Od relativnog uspešnog kandidata za funkciju u Ujedinjenim nacijama, Jeremićev imidž u moćnim paravladinim mejnstrim medijima sveden je na element u „misteriji ubistva gardista“. Ako se tako vodi pretkampanja, čiji je neskriveni cilj odvraćanje Jeremića od moguće predsedničke kandidature, šta li onda čeka građane Srbije u finišu? Šta li nas čeka na proleće kada se rejtinzi u istraživanjima budu preciznije očitavali? Kada se možda pokaže da nezadovoljstvo građana Vučićevim neispunjenim obećanjima ne mogu da spreče moćni provladini mediji i kampanje u kojoj se zloupotrebljavaju ljudske tragedije?
Ima doduše onih koji misle i suprotno, da je Vučićevo okruženje već „ispucalo“ svu kampanjsku municiju – od tajkunske zavere predvođene Miroslavom Miškovićem, do novog DOS i stranih ambasada. U ovom poslednjem čak i sa pojmovnom kontradikcijom, pošto u spinovanim pričama koje se lansiraju, nije jasno da li sada iza tog novog DOS protiv Vučića stoji Zapad ili Rusija. Ili po potrebi, malo jedni, malo drugi.
Ako je tačno, da naprednjaci koji su na vlasti od 2012. više nemaju na raspolaganju neku novu priču za kampanju, nego samo recikliraju „već viđeno“ sa novim elementima, tim bolje bi trebalo da stoji opozicija. Vreme je prva, ne i nebitna stvar, koja opoziciji ide u prilog, u rušenju mita o naprednjacima kao novoj i nesistemskoj stranci, koja donosi biračima pravdu. Trebalo bi da opozicioni lideri to dobro razumeju, kao što se možda zato Vuk Jeremić juče na Tviteru i oprostio sa NJujorkom, rekavši da se vraća u Beograd, nakon četiri godine. A ogroman publicitet tog njegovog tvita na društvenim mrežama možda najbolje govori koliko će antikampanja vlasti delovati kao bumerang efekat.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
