Kasno je za 3.000 dinara

Neku vrstu nagrade ili pomoći, kako to ko vidi, država, odnosno predsednik Aleksandar Vučić obećali su svima koji se do kraja maja vakcinišu makar jednom dozom.

U analizi podataka o vakcinaciji za poslednja tri meseca vidi se da je u martu u Srbiji dato 3,3 miliona doza, u aprilu 1,08 miliona, a u maju kada su već svi znali da ih uskoro čeka na računu 25 evra pomoći – za nijansu manje 1,03 miliona doza vakcina protiv korone dato je u mesecu koji je za nama.

E sada, možda bi to zaista bilo mnogo manje da nije bilo pomoći koju je kao i gotovo sve pre toga predsednik države najavio vrlo pompezno, ali to je jednostavno nemoguće izračunati.

Ono za šta nam računica ne treba jeste da vidimo još jedan ponižavajući potez državnog vrha.

Za šaku glasova i koji lajk na društvenim mrežama državnici su spremni da se dosete svega.

Posle nekoliko najavljenih novčanih pomoći svima, 110 evra pomoći penzionerima i paketa vitamina koje još stižu na adrese, 5. maja je najavljena i ova pomoć.

Tog dana je „skočio“ broj vakcinisanih, ali svakog narednog već sve je bilo u – može se reći – standardnim, normalnim okvirima.

Teško je izmeriti efekat ove državne pomoći.

Osim toga što mnoge vređa, a sasvim sigurno nekima mnogo i znači, efekat koji bi trebalo da ima ovakva mera – da natera ljude da razmisle koliko je neophodno da se svi vakcinišemo – izostala je.

Biće da je kasno Marko na Kosovo stigao.

Kasno se ovakve mere Vučić setio.

A kasno se i on sam vakcinisao. Sabirali su mediji njegove višemesečne najave odlaska pod iglu, njegova opravdanja zbog čega to još nije uradio.

Odugovlačio je, da bi se tek 6. aprila vakcinisao.

Više od tri meseca od početka vakcinacije u našoj zemlji predsednik je čekao da da primer građanima kako treba.

Tada kada je već bilo kasno za to. I zaista, Srbija je jedinstven primer zemlje u kojoj imamo viška vakcina, koja se toliko zadužila kupujući vakcine za koje građani nisu zainteresovani.

Da je kampanja za vakcinaciju bila drugačija od samog starta, da se predsednik među prvima vakcinisao, kao i svi ostali ministri, da se na svim televizijama i medijima pisalo i pričalo o tome koliko je bitno da steknemo kolektivni imunitet i izborimo se sa virusom koji nas ubija godinu i po dana možda bi nešto bilo.

Od rekordera u broju vakcinisanih s početka imunizacije zimus, čime se predsednik toliko hvalio, Srbija je počela da pada na toj svetskoj listi.

Pomoć od 3.000 dinara vakcinisanima delovala je nakon svega kao potez očajnika koji je napravio tolike greške u koracima pre toga da više ne zna šta da uradi.

Svojim taktiziranjem, dodvoravanjem i onima koji su za vakcine ali i onima koji baš i nisu, državni vrh je uspeo da umanji i jedinu dobru stvar koju Vučiću ni zakleti neprijatelji nisu mogli da zamere, sve donedavno.