Vučić naloži Lončaru da „pozove majstore”: I bi klima u Narodnom frontu

Ali, naravno da u početku svega beše reč. Dovoljno je da se predsednik Aleksndar Vučić, preko Pinka „piši iz Londona”, obrati budućnosti Srbije pa da klime zažive u porodiljskom okruženju.

I, to ne ono, kao šmekerski – nisam majstor ali mogu da pogledam, već kako red i nalaže, naloži ministru Lončaru da „pozove majstore” (da je bio ovde možda bi ih i sam, lično i svojeručno instalirao) i da to sve (pro)fercera do subote.

Iz Londona predsednik se javlja u porodilište kilme on postavlja. Milina, ’ladovina i sigurno je lakše porađati se uz klima uređaje kada su temperature 40 i „jače”. U toj svojoj plemenitoj misiji, predsednik ne časi ni časa, jer no time to lose, ne osvrće se na zakone, propise, regulativu, tenderu i večno zakerajuće baksuze.

Ono, verovatno i u drugim državama i zemljama (normalnim ili ne, svejedno) predsednici ne rade baš sve i uvek po Pe-eS-u ali jeste retkost da se time baš javno pohvale. I, nikom ništa.

Kod nas se to, kada je predsednik Vučić u pitanju, baš odomaćilo. Naime, briga za porodilje i tek (po)rođeno potomstvo nije prvi put da Aleksandar Vučić, preskočivši sve propise, zakone i svoje ingerencije bude baš ta „neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar” (izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo momcima iz baš kul istoimene grupe na poređenju).

Ma, jok, Ma, kakvi. Bivalo je toga i ranije ali je sa pandemijom korone postalo baš eklekantno. Još onda se pre četiri godine predsednik Vučić istakao (i u javnosti objavljivao na sva zvona) kako nabavlja famozne i čuvene respiratora „na crno”. Kakvi tenderi, obligacije pri nabavci i slično, on ljudima spašava glave.

Nastavio je da nas na isti način „spašava” i u postpandemijskoj eri i na drugim frontovima. Naš narod mudro veli, pravila i služe (ima i ona, zlatna – svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje) a da se mi „ne trebamo držati zakona kao pijan plota” umeli su da istaknu i mnogo veći predsednici od Aleksandra Vučića na ovim našim prostorima.

A, i ko se danas, realno, seća onih postrojenja za proizvodnju ruskih vakcina protiv kovida?

I tako to krene (Đ. Balašević) ide predsednik po Srbiji redom i beleži kredom (figurativno, markerom po onoj njegovoj kinsekoj tabli) i pobada gde mu šta padne na pamet: ovde pobodi neki klinički centar, ovde magistralu, (ne)nacionalni stadion, može i kipčić poput S. Nemanje, baštenskog patuljka… Generalštab, davaj, davaj… Ko te pita.

A, i može mu se. Što, da neće da reaguje struka? Struka kod nas? Ma, ’ajte molim vas. Nekako je i slađe baš ovako, sve „na crno”, narodskije, primerenije našem čoveku…

Kako je krenuo, izgleda da će zahvaljujući struci iz Ustavnog suda i stručnjacima iz svoje Vlade jedino litijum da rudari skroz „na belo” i sve po zakonu.