Ko je štetočina

Čitava salva kritika obrušila se, gotovo istovremeno, u trenutku kada je na sajtu Ministarstva privrede objavljeno ko je sve dobijao kredite iz Fonda za razvoj i podsticaje za direktna ulaganja od SIEPE. Jako zanimljiv spisak, toliko obiman da još ni zatečeni novinari istraživači nisu stigli da odreaguju. A preko toga, ministar je najavio da će praksa nevraćanja pozajmica biti prekinuta, a institucije koje daju kredite moraće da proveravaju način trošenja para poreskih obveznika, ali je i obećao da se već preuzete obaveze po programima za podsticaje neće zaustavljati. „Ministarstvo privrede radi na reformama koje će povećati transparentnost i odgovornost u trošenju novca poreskih obveznika, a to očigledno smeta nekim ljudima i dira interesne grupe čije će pozicije biti ugrožene“, objasnio je Radulović.

Na tu jeretičku izjavu prvi su reagovali Ujedinjeni regioni Srbije, čiji je lider godinama bio zvanična ili siva eminencija u usmeravanju državnih subvencija. Oni su od novog ministra zatražili da „ne lovi veštice, nego da traži investitore“, optužili su ga da blokira srpsku privredu i „uništava program za podsticaj direktnih domaćih i stranih investicija koji je poslednjih nekoliko godina doneo 55.000 novih radnih mesta u fabrikama u svim regionima“. URS je ocenio i da su „postupci Radulovića ne samo štetni nego i opasni za celu privredu Srbije“.

Da ponovimo, novi ministar privrede, postavljen pre tek nešto više od mesec dana, do sada je zatražio od javnih i državnih preduzeća da dostave „ličnu i imovinsku kartu“ i objavio listing dodeljenih podsticaja. Zbog čega je to toliko štetno? I za koga je opasno?

Najavio je, istina, ministar i da će do kraja ove nedelje staviti na javnu raspravu predloge četiri ključna zakona – o privatizaciji, stečaju, radu i o planiranju i izgradnji. Izmene dosadašnjih rešenja u tim oblastima bitno bi trebalo da poprave poslovni ambijent, što je višegodišnji zahtev privrede. Ali, taj deo izjave gotovo da nije izazvao reakcije političara.