Borko Stefanović, zbog čije su prebijene glave u Kruševcu krajem 2018. počeli petomesečni subotnji protesti protiv vlasti SNS, ovih dana je u istom gradu poručio narodu da je „SSP stvoren da pobedi Aleksandra Vučića i on zna da će se to desiti u narednom periodu“.
Na osnovu čega zamenik predsednika Stranke slobode i prave zasniva takav optimizam, sem na činjenici da protokom vremena prirodno opada podrška svakom vlastodršcu pa i Vučiću, nije jasno.
Jeste da smo pred izborima 2022, i to predsedničkim, jeste i da se u Srbiji vlast menjala upravo kada se promeni predsednik države, ali opozicija sada izgleda podeljenija, samim tim i slabija, nego krajem pomenute 2018.
Tada ne samo što su hiljade ljudi izlazile na ulice Beograda i drugih gradova da izraze otpor Vučićevoj vlasti, nego je sva opozicija 14. decembra potpisala dokument pod nazivom Zajednički uslovi za sprovođenje slobodnih i poštenih izbora.
Tekst je sažet na tri kucane strane, taksativno i jasno su navedeni zahtevi, od medijske zastupljenosti, preko zabrane uticaja na birače do kontrole izbora.
Iza njih su stali i potpisom i prisustvom na zajedničkoj pres-konferenciji lideri opozicije, a u prvi plan su iskoračili pred javnošću Marinika Tepić, Nebojša Zelenović i Miloš Jovanović.
Zamislite da je sada takva ista situacija uoči okruglog stola o izbornim uslovima koji će zakazati posle 1. marta Ivica Dačić, kad usaglasi termin sa „trećom stranom“ – evroposlanicima.
Umesto toga, naša opozicija je razvrstana u tri glavne i više sporednih grupa koja ima svaka svoju verziju zahteva to jest „pregovaračku platformu“.
Tačan sastav tih grupa, napamet bez gledanja u internet pretraživač, jedva mogu da nabroje i politički novinari koji svakodnevno pišu o njima.
Jedna je okupljena oko Stefanovićeve SSP, Lutovčeve DS, a tu su i PSG, NDB, Janko Veselinović…
Druga, koja je kao i prva poslala svoje zahteve Evropskom parlamentu na uvid, okupljena je oko Tadićeve SDS, Jovanovićeve DSS, Movsesijanove Nove, Lečićeve frakcije isključenih iz DS-a, a tu su i Jedan od pet miliona…
Treća i dalje pokušava da nastupi ujediniteljski a to je neformalno udruženje Skupština slobodne Srbije i NS Vuka Jeremića, te više manjih partnera iz „zaleđene“ Ujedinjene opozicije Srbije.
Četvrta su Dveri.
Peta su stranke manjina, najzad tu je i šesta krajnja desnica koja će dobiti svoj „podsto“ odnosno sastanak sa Dačićem i naprednjacima bez prisustva stranaca iz EP, i gde će biti i Jovanovićev DSS iako je učestvovao sa Tadićem u „platformi“…
Dokle god nema glavne opozicione kolone, bar kao te 2018, svaki ustupak od strane Vučićeve SNS biće i u očima građana ali i u očima sveta, shvaćen samo kao galantnost onih koji čvrsto drže „dizgine“ i za koje ne postoji „alternativa“, odnosno dovoljno jaka zamena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
