Ko je zapravo uzimao američke pare, NVO ili vlasti?

Ovo je vest iz jula prošle godine, a ministarka u Vladi Srbije je ocenila da su osnovni sporazumi potpisani još 2010. godine i da se odnose na funkcionisanje javne uprave, vladavinu prava, mala i srednja preduzeća, poljoprivredu, energetsku efikasnost, sistem javnih nabavki.

Ni godinu dana kasnije, kako je Tramp odlučio da razmontira ovu američku razvojnu agenciju koja je prošle godine, prema izveštajima iz SAD, potrošila više od 70 milijardi dolara, globalno, ali i lokalno, kod nas, USAID se označava masovno kao instrument u svrgavanju vlasti, finansiranju obojenih revolucija, širenju „woke“ propagande itd.

Svako im pripisuje ono što njih svrbi. Tramp ih optužuje da su finansirali napade na njega i da su bili Bajdenov instrument za izvlačenje novca. A kod nas, društvene mreže i medije preplavila je mantra kako nevladine organizacije i medije sada čeka propast bez američkih para, a istaknuti član SNS-a i narodni poslanik, Vladimir Đukanović ih je čak nazvao i „organizovanom kriminalnom grupom“ u pokušaju da baci ljagu na sve koji su primali donacije od ove organizacije.

Ali ako bi ovakva kvalifikacija imala osnova to bi značilo da nam je cela država, zajedno sa administracijom kojom već punih 12,5 godina upravlja Srpska napredna stranka, na čelu sa Narodnom skupštinom, Vladom, ministarstvima, državnim agencijama i velikim brojem lokalnih samouprava u stvari „organizovana kriminalna organizacija“.

Jer, na dnu sajta Narodne skupštine do juče je pisalo da je sajt razvijen uz podršku USAID, sa njihovim logoom. Do juče, jer je već danas taj logo skinut. Mada onima koji su to uradili verovatno niko nije rekao da ono što se objavi na Internetu zauvek ostaje na Internetu.

Elem, novac američkih poreskih obveznika je preko USAID-a potrošen i na stvari koje je trebalo zapravo da radi naša država. Renoviranja domova zdravlja, opremanje vrtića, finansiranje projekata energetske efikasnosti (zamena stolarije, fasade, kotlovi…), unapređenje javnih nabavki (mada ovde nije postignut neki uspeh), razvoj pravosuđa (nažalost i ovde su rezultati više nego skromni), krediti malim preduzećima i preduzetnicima, finansijska i stručna pomoć ženama početnicama u biznisu, pa na kraju i uvođenje Amber alerta, sistema hitnog obaveštavanja javnosti u slučaju nestanka dece.
Ako se i može shvatiti nezaadovoljstvo američkog poreskog obveznika što se njihov novac deli po svetu, malo je teže shvatiti slavodobitno seirenje nad gašenjem USAID-a onih kojima je taj novac dolazio.