Ko koga šminka?

Navode da je omogućen uvid i preuzimanje ažurnih podataka iz digitalnih baza katastra nepokretnosti čime su se stekli uslovi za uspostavljanje eŠaltera.

Sindikati u RGZ-u, međutim, tvrde da je sve šminka, da je potrošeno mnogo novca na privatne softverske firme, na medije koji promovišu do sada učinjene poteze, ali da sistem ne funkcioniše jer je digitalizacija urađena nestručno a organizacija rada haotična, pa su i baze podataka sada manje tačne.

Ko je u pravu?

Umesto arbitriranja, na raspolaganju nam je nekoliko činjenica.

Svetska banka snizila je prošle godine poslovni rejting Srbije na Duing biznis listi zbog smanjene efikasnosti katastra.

Samo nekoliko dana nakon što je poslovodstvo objavilo kako je uspešno završilo proces digitalizacije katastra i da šalteri odlaze u istoriju, objavljeno je da će zbog pojačanog prometa na tržištu nekretnina u sedam gradova biti otvoreno 15 novih šaltera kako bi se izbegle gužve.

Upravna inspekcija, koja je kontrolisala rad RGZ na zahtev sindikata iz prethodnog štrajka, dala je na više od sto strana nalaz u kome ukazuje na brojne nedostatke, od primene Zakona o radu, do propisa koji regulišu delatnost te institucije.

Građani, zbog kojih se, valjda sve to oko digitalizacije i radi, tvrde da za mesecima čekaju da dobiju i najjednostavnije dokumente, od izvoda iz lista nepokretnosti, do kopija plana.

Ranije gužve na šalterima sada su, posle ukidanja vanrednog stanja, prevaziđene, jer se do kontakta sa tom službom može doći samo uz zakazivanje.

Ali, ni to nije jednostavno. Teško je dobiti vezu sa kol centrom, konektovati se na onlajn servis a ako tu imate sreće i dobijete termin, ne znači da ćete brzo da dođete do traženog dokumenta.

Rok od 15 dana proteže se obično na više meseci, pa i na godinu, čak i kada je situacija sa papirima potpuno „čista“.

Službeni korisnici, preko kojih bi građani trebalo da komuniciraju sa RGZ-om, još ne preuzimaju tu ulogu.

Iako zakon propisuje da će od 1. januara naredne godine sve ići bez papirne dokumentacije, elektronski, preko notara, geodeta, advokata, banaka ili agencija za nekretnine, podzakonska akta još nisu doneta, nije normirano čiji će potpis biti na dokumentu niti je utvrđena tarifa koju će službeni korisnici, naplaćivati od klijenata uz taksu koja ide kao i do sada, RGZ-u.

U ovom trenutku, iako notari, banke i ostali korisnici već imaju pristup bazama katastra, ne žele da ih koriste jer ne mogu to da naplate. Od građana, naravno. Onih za čiju se dobrobit sve to i radi.