Ko bi rekao da će knjiga „Kad porastem biću Nole“ podići toliko prašine. Prvo su se roditelji pobunili što se učenicima pojedinih osnovnih škola u Srbiji deli zbirka dečje poezije autora Blagoja Bakovića sa kontroverznom pesmom „Ja se kladim na Noleta“. U pesmici se sugeriše da bi deca trebalo da idu u kladionice i da „svaki dinar založe na Noleta“. Pesma je ilustrovana crtežom teniske loptice sa šajkačom koja svira trubu i kladionicom.
Reagovao je Novakov advokat, koji je rekao da je prodaja i distribucija pomenute knjige „urađena bez ikakve saglasnosti Novaka Đokovića“ i da će „apsolutno reagovati i zaustaviti sve nedozvoljene aktivnosti na gruboj zloupotrebi Novakovog lika i zloupotrebi dece u spornoj knjizi“. Dodaje se da je Novakovo ime „na najgrublji način zloupotrebljeno“ od autora u svrhu „najotvorenije komercijalizacije“, povezujući Novakov lik i ime vrhunskog sportiste sa klađenjem i kladionicama.
Autor knjige, pesnik Blagoje Baković odbacio je primedbe i rekao da je reč o književnosti koju ne bi trebalo posebno objašnjavati i da onaj ko misli da on propagira kockanje, „nek ne čita poeziju nego nek gleda turske serije“.
Ubrzo je usledila reakcija Ministarstva prosvete, koje je objasnilo da se školama, „najčešće u dogovoru sa direktorima“, svašta nudi, a da se zvanično takva „trgovina“ ne može zabraniti i da se to radi zbog novca. I upravo je to suština problema. Nijedna knjiga, pa ni ova, ne bi mogla da se deli po školama da nema bar prećutnu ili direktnu saglasnost direktora škole.
U školu danas nije lako ući, a kamoli sa gomilom knjiga špartati školskim hodnicima i nuditi knjige deci. Zašto direktori to rade, nameće se pitanje? Odgovor je krajnje jednostavan – zbog novca. Altruizam i ljubav prema pozivu je odavno zaboravljena u srpskom školskom sistemu, upravo zbog nebrige države i niskih plata. Zamenila ju je materijalna korist. Naravno, lična.
Učenici osnovnih i srednjih škola danas su izloženi daleko većem teroru iz medija, reklamnih bilborda, ali i stvarnog siromaštva u Srbiji. Pogrešni uzori aktuelni tokom devedesetih – kriminalci i pevačice, zamenjeni su onim ka čemu se težilo – uspešnim sportistima i naučnicima. Neko je očigledno smislio da i na njima može da se zaradi.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
