Ko je neki dan video naslovnu stranu jednog ovdašnjeg tabloida mogao je pomisliti da su se nad Srbijom i okolinom ponovo nadvili ratni oblaci – „Mitrović bombarduje Hrvatsku“, glasio je ogroman i mastan naslov.
Vlasnik TV Pink svojom urnebesnom reakcijom na zaplenu njegove jahte na hrvatskom Jadranu učinio je veliku uslugu medijima i u Hrvatskoj i u Srbiji. U vreme letnjeg zatišja, kada tisak uglavnom piše kako se stranci uključujući i selebritije provode na otocima, a štampa o tome gde letuju srbijanski političari – i dalje zvezde bez premca – Mitrovićeva objava rata svemu hrvatskom stigla je kao poručena.
Mitrović je postao alergičan i na slovo h, kao svojevremeno Dragan Marković Palma na ž (kada je njegova žirafa postala medijska top tema) koji mu se pridružio u krstaškom ratu poručivši iz Jagodine Jevropi da ima da se blokira ulazak Hrvatske u Evropsku uniju sve dok ova ne prestane da slavi Oluju.
Predsednik je Tadić onda rekao da građani Srbije tuguju svakog 4. avgusta, na dan Oluje, a pitanje je veruje li u svoje reči. Svakom ko se seća 4. avgusta 1995. i tadašnje atmosfere u Srbiji – Krajina je bila negde u 37 minutu TV dnevnika, Sloba je bio alergičan na slovo k, a narod koji je, što rekao Ilija Čvorović, prihvatio stabilizaciju, gledao je svoja posla – teško je da zamisli ovde sada neku masovnu tugu. Što je tužno. I što objašnjava da ćemo, budući da ne oplakujemo ni „naše“, još teže oplakati „njihove“ u Vukovaru, Srebrenici i drugde.
Usledio je potom tipični balkanski tuk na luk: Kosorova, željno iščekujući još jedan mandat posle sve bližih izbora, zvanično pozdravlja Gotovinu i Markača, (u Čavoglavama 200.000 „tompsonovaca“ nezvanično), a Tadić „najoštrije osuđuje“. I dok smo s nestrpljenjem čekali da čujemo odgovor Brisela na Palmin zahtev, predsednik Hrvatske je Jutarnjem listu ispričao bajku „Ivica u zemlji čuda“ u kojoj Srbi i Hrvati udruženo slave udruženi zločinački poduhvat. Tako se, naime, još naziva Oluja, shodno prvostepenoj haškoj presudi.
Ideal za Hrvatsku, ako je suditi po dominantnim stavovima zvaničnika, bio bi da svi prihvate da je ona kolevka antifašizma, da svi zaborave NDH, i da se svi slože da je za poslednji rat jedini krivac bila Srbija. Onda bi bilo moguće da jednog dana Hrvati i Srbi zaigraju kozaračko kolo na kninskoj tvrđavi. Šta je ideal za Srbiju zaista je teško reći, a realno je posumnjati da ga nema.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
