Ko šiša zakon

Eto, takav primer može država da da. U slučaju nekog lokalnog zanatlije ne izgleda toliko strašno, ali kad država to radi, onda je i te kako strašno.

Kada je sklapala ugovore sa kineskom kompanijom CRBC, koja gradi most od Borče do Zemuna i azerbejdžanske firme koja radi na delu puta od Ljiga do Preljine, država je „zažmurila“ na jedno oko. Potpisala ugovore i omogućila ovim firmama da ne plaćaju porez za svoje radnike. Ko šiša naš zakon koji kaže da tako ne može. Obe ove kompanije naravno imaju puno pravo da traže šta hoće. Uostalom, daju novac koji mi nemamo i neće da budu dvostruko oporezovani. Sasvim regularno. Međutim, naš zakon to ne dozvoljava. Onda, državo, izvoli, smisli način na koji to može da se reši.

Po principu „kako mali Perica zamišlja“, država umesto rešenja ponudi dva ugovora, dve verzije koje bi zadovoljile svačiji ukus, ne razmišljajući o tome šta ako ovi naši što kontrolišu primete da tu nešto ne štima? Šta ako posao stane, ako je uopšte počeo? Pa ministar Ilić je, opisujući problem zbog kog trenutno tapka u mestu izgradnja puta do Crne Gore, rekao za Azerbejdžance da su ozbiljna firma i ozbiljni kreditori koji hoće da finansiraju izgradnju, ali da ne žele da na novac koji izdvajaju još plaćaju i porez na dodatnu vrednost. „Neko je, međutim, to stavio u ugovor, a ako dođe do spora, mi nemamo šta da tražimo“, kaže ministar Ilić.

Nemamo mi šta da tražimo, lepo je to primetio ministar infrastrukture, jer za razliku od drugih, mi nismo ozbiljni igrači. Onaj zanatlija koji krši zakon biće kažnjen, to znamo, a šta je sa onima koji mu daju primer? Ko će njih da kazni, i po kom to zakonu kad nijedan ne poštuju? I da li se još neko u ovoj državi pita zbog čega naša klima nije povoljna za strane investitore.