Ko to vara bankare

To nisu bilo kakvi otmičari, već kompjuterski hakeri koji su koristeći rupe u operativnim sistemima kompanija i institucija (najpoznatiji je slučaj britanskog nacionalno zdravstvenog sistema – NHS) ubacili softver koji je blokirao podatke i za čije otključavanje su traženi otkupi – od 300 do desetina hiljada dolara.

Dok informatičko-bezbednosni stručnjaci širom sveta utvrđuju identitet i poreklo hakera i dok su u istrazi važno mesto zauzele teorije zavere (ili nisu?) o umešanosti obaveštajnih službi velikih zemalja srpska Narodna banka postala je žrtva jedne daleko jednostavnije, ali ništa manje efektnije prevare, tzv. prevare lažnih faktura (bogus invoice scam).

Kao što su mediji otkrili, službenici NBS su dobili mejl od navodno dobavljača, firme koja je prodala materijal Zavodu za izradu novca na Topčideru, a u stvari od prevaranata koji su mejl adresi izmenili samo jedno slovo i na njihov račun uplatili 175.000 evra. Iako se može razumeti zašto je NBS u saopštenju za javnost dala samo posredne i neodređene informacije nastojeći da zadrži kredibilitet, to svakako ne koristi sa aspekta informisanja javnosti o opasnosti od internet prevara. Kako ističu stručnjaci za sajber bezbednost, stanje u srpskim finansijskim institucijama i državnim institucijama po pitanju protokola zaštite je u, blago je reći, katastrofalnom stanju. Svest građana o opasnostima, po novčanik i informacije, koje vrebaju sa interneta je daleko gora. Za razliku od internet sajtova stranih banaka i centralnih banaka koji imaju detaljna uputstva kako prepoznati, prijaviti i odbraniti se od pokušaja prevara sa praktičnim primerima, kod naših finansijskih institucija tako nešto se nalazi u tragovima i svodi se na to da građani ne drže u novčaniku PIN broj od kreditne kartice.

U eri onlajn bankarstva ovo ne samo da nije dovoljno već predstavlja veliki rizik i za banke i za klijente. Koliki rizik, najbolje govori podatak FBI da je od 2013. do 2016. šteta napravljena od strane prevaranata 5,3 milijarde dolara, s tim što se broj prevara i iznosi oteti iz godine u godinu povećavaju.

Kako se ne bi opet našli u društvu zemalja poput Bangladeša, od čije je centralne banke prošle godine na tehnološku prevaru uzet 81 milion dolara, poslovne, ali i centralna banka trebalo bi daleko ozbiljnije da shvate bezbednost na internetu, kao i podizanje svesti o tome u javnosti.