Za očekivati je da se stranka koja je od osnivanja bila parlamentarna posle dvogodišnjeg izostanka iz Skupštine, nakon pada ispod cenzusa 2014. ponovo vrati u parlament u velikom stilu.
Posebno zato što se osnivač DSS Vojislav Koštunica politički penzionisao, i što je izgledalo da je vođstvo preuzela podmlađena ekipa predvođena Sandom Rašković Ivić. Žensko vođstvo predstavljalo je i prednost nezapamćenu na političkoj sceni još od vremena kada je Vesna Pešić vodila Građanski savez.
Međutim, u DSS se desilo sasvim suprotno teška i farsična kriza liderstva, neverovatna i za politički život Srbije. Naime, od kada se Rašković Ivić letos povukla sa mesta predsednice DSS – uzgred mnogi su u tome videli samo privremeni manevar do jesenje stranačke skupštine, što se pokazalo potpuno netačnim – nije uopšte jasno ko donosi političke odluke u DSS. Da li je to Aleksandar Popović, Dragan Maršićanin, Miloš Jovanović – koji se u saopštenjima DSS potpisuju u svojstvu predsedavajućeg ili v. d. predsednika – ili možda Koštunica iz senke?
Rašković Ivić, koju je Predsedništvo DSS izbrisalo iz članstva, ovu odluku pripisala je „starom kabinetu“ – što je izraz koji asocira na Koštunicu još iz vremena sukoba DSS i DOS, ali i velikom uticaju lidera SNS Aleksandra Vučića. Rezultat te odluke je da je DSS izgubio poslanički klub, izlaskom troje od petoro članova. Svojevremeno su prema DSS prijateljski nastrojeni sociolozi pisali da ova stranka treba da bude centristička, i da kao mlađi partner u vlasti godinama opstaje u koalicionim vladama zadržavajući ministarske i druge pozicije. To Koštunici nije pošlo za rukom, ali jeste Ivici Dačiću sa SPS sa pozicije levog centra. Očigledno da sada deo rukovodstva DSS vidi priliku da ovo ispravi, bez obzira što to pravda zapitanošću nad time kakva je opozicija. Odnosno izjašnjavanjem da jesu za rušenje vlasti, ali ne sa bilo kim, ističući ovo drugo kao vrlo važno pitanje. To je potpuno ista argumentacija koju je ranije potegao zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović osnivajući SDSS i ostajući u koaliciji sa SNS na lokalu. On je tada optužio Rašković Ivić da se stavila na stranu Bojana Pajtića. Takav otklon od „žutih“ podseća na davna vremena Koštuničinih sumnji u DS i Đinđića, pre 5. oktobra. S tim što je od tada prošlo mnogo godina i što DSS nema ni približno više nekoga Koštuničine prepoznatljivosti. Tim će lakše biti nekom budućem opozicionom bloku da preskoči Koštuničinu bivšu stranku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
